Додик: Пуста Српска огњишта живјеће док живе у нашем памћењу, заборав не смије бити изговор

"Та тишина, пустош и спаљена српска села боле несмањеном жестином. У Брадини и околним селима, Коњицу и долином Неретве злочинци су извршили етничко чишћење. Припадници муслиманско-хрватских паравојних формација затрли су српско име. Данас само ледени мермерни споменик и обновљени храм пркосно свједоче да су Срби живјели на том простору", рекао је Додик Срни поводом 30 година од уништења и спаљивања српског села Брадина код Коњица и околних села, када је на најбруталнији начин убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а Црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена.

Он је додао да је сав њихов гријех био то што су Срби, због чега су мучки, свирепо и брутално убијани, упитавши шта је и коме су криви недужно дијете, жена, старица, старац који су били на кућном прагу и наивно вјеровали својим комшијама муслиманима и Хрватима!?

С тога, указао је српски члан Предсједништва БиХ, ма гдје били Срби требају и морају сваки дан, на сваком мјесту да спомињу, свједоче и чувају сјећање на своје невино страдале претке.

"Не постоји ништа на овом свијету што би оправдало наш заборав, наше сјећање и подсјећање. То је наша света дужност ради садашњости и будућности, ради наших предака, а посебно потомака. Морамо да говоримо о нашој страдалничкој историји, јер ћемо ми бити криви ако ови трагични догађаји оду у заборав. То не смијемо дозволити јер смо већ данас свједоци прекрајања историје, гдје се само Срби оптужују за злочин. За њих данас нема правде", поручио је Додик.

Он је рекао да заборав не смије и не може бити изговор, те нагласио да ће пуста српска огњишта у долини Неретве и на сваком педљу српске земље живјети све док живе у нашим срцима и нашем памћењу.

Брадина, која је прије сукоба било насељена већински српским становништвом, нападнута је 25. маја 1992. године. На ово небрањено насеље напале су муслиманско-хрватске формације.

На најбруталније начине убијено је 48 српских цивила. Преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени. Поред цркве, на мјесту гдје је сада спомен-обиљежје, била је масовна гробница.

У логорима Мусале и Челебићи уморена су још 22 становника Брадине.

Пред Хашким трибуналом за злочине над српским становништвом на подручју Коњица осуђени су Есад Ланџо, Здравко Муцић и Хазим Делић.

Преживјели расељени Срби из Брадине сваке године у мају долазе из свих дијелова Републике Српске и Србије, а неријетко и прекоокеанских земаља, у обновљену цркву да би одали почаст страдалима и подсјетили на злочине које су починили припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране, ХВО-а, полиције и муслиманских паравојних формација.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.