Ђаци уче за оцјену, а не за знање

Заједничка је то оцјена стручњака из области образовања који сматрају да су резултати ПИСА тестирања, према којима је БиХ заузела 62. мјесто на листи 79 земаља и од које је у региону лошије рангирана само Сјеверна Македонија, поражавајући. А да је заиста тако, показује пластичан примјер да готово 60 одсто тестираних ђака није знало да користећи математичке операције ријеши најједноставнији проблем попут овог: Колико је времена требало Хелени да стигне код своје тетке, ако је до ње возила шест километара и ако је њен брзиномјер показивао да је цијело вријеме возила 18 километара на час?

Шефица одјељења за стандарде ученичких постигнућа у Агенцији за предшколско, основно и средње образовање БиХ, која је и координатор за истраживање ПИСА у БиХ, Жанета Џумхур истиче за “Глас Српске” да се на тестирању показало да је читалачка писменост петнаестогодишњака на ниском нивоу, односно да је њихова способност разумијевања веома лоша.

- Сваки трећи ученик у БиХ је испод нивоа основне читалачке писмености. Проблем настаје већ у раном дјетињству, јер култура читања и разумијевања прочитаног се носи из куће. Поражавајућа је чињеница да је готово сваки ученик у трогодишњем средњошколском образовању читалачки неписмен. Потребно је утврдити у ком узрасту код ученика настају ти проблеми, и радити с њима користећи одређене дијагностичке технике - појаснила је Џумхурова и додала да је способност разумијевања прочитаног директно везана за научну и писменост из математике.

Џумхурова наглашава да на ученичка постигнућа утиче и број изостанака, те да је и у том сегменту потребно тражити узроке зашто дјеца толико изостају са наставе, јер је 15 одсто тестираних изостајало са часова двије седмице прије ПИСА теста.

- Поставља се питање зашто је то тако, да ли је њима досадно на часовима? Ученици не уче за знање, него уче за оцјене и то је парадигма коју у потпуности треба да промијенимо. Често чујемо од родитеља како кажу да им дјеца све знају на рачунару, а имају тројку из информатике. Није поента у томе да знају користити неку апликацију, већ да науче како се до те апликације долази. Оцјењивање је веома лоше и то је рак-рана нашег образовног система, јер нема јасних критеријума и нема стандарда. Разликују се стандарди оцјењивања чак и наставника у истим школама и свако мисли да је његов систем најбољи - упозорава Џумхурова.

Истакла је да наставни планови и програми у БиХ нису преобимни, али да се и ученици и наставници исцрпљују на непотребним стварима, а са друге стране, веома касно се почињу учити елементи статистике и тумачење података, што се у свијету учи буквално од малих ногу.

- Наставнике је потребно ојачати да постају много компетентнији и да одговарају потребама ученика. Наставу треба индивидуализовати. Наставници који раде пројектну наставу кажу да су ученици толико мотивисани за такав систем учења да би и суботом долазили, док кад раде суву теорију која не развија никакве когнитивне димензије, заинтересованост је веома слаба - казала је она. Додала је да је најлошији резултат постигнут из природних наука, гдје на нивоу изврсности имамо свега 0,1 одсто изврсних ђака.

- Ако смо спремни на промјене, сви заједно морамо да радимо на томе, јер нико нема право да нити једном дјетету у БиХ одузима оно што му је свим конвенцијама обезбијеђено, а то је право на квалитетно образовање - нагласила је Џумхурова.

Да је начин учења и оцјењивања слаба тачка образовања, потврђује и предсједница Актива директора средњих школа приједорске регије Валентина Совиљ.

- У Српској је протеклих година урађено много на модернизацији наставних садржаја, али је и даље присутан тренд да ученици уче за оцјену, а не за знање. Морамо наћи систем модернизације који ћемо спроводити и морамо нашим ученицима давати употребљива знања. Много више пажње треба да буде усмјерено на обуку наставника - рекла је Совиљова.

На тестирању које је спроведено у априлу прошле године учествовали су и ученици бањалучке Пољопривредне школе. Иако још није упозната са резултатима тестирања, професорица математике у тој школи Бранкица Павич каже да је градиво у основној школи веома обимно и да се већ тада рађа одбојност код ученика према математици.

- Сматрам да је потребна реформа наставних планова, те да је у средњим школама потребно више часова математике да бисмо успијевали ученицима на конкретним примјерима објаснити операције - рекла је Павичева.

Директорица Народне и универзитетске библиотеке РС Љиља Петровић-Зечић истиче за “Глас Српске” да је сама чињеница да је сваки други ученик функционално неписмен индикатор да је потребно нешто мијењати.

- Дјеца одрастају у складу са временом и оним што им је наметнуто. Када би израчунали колико дјеца дневно проведу читајући, то би било запањујуће, међутим, питање је какве садржаје читају - истакла је Петровић-Зечић.

Додала је да постоји потреба да се, када је у питању култура, дјеци она објашњава у институцијама културе.

- Много већи ефекат се постиже уколико дјеца проведу час у музеју или библиотеци па о одређеним догађајима или књижевницима уче ту, а не у учионици. Дјеца данас реагују на све оно што је измјештено из учионице, што им је много интересантније - рекла је Петровић-Зечић.

Селекција

Жанета Џумхур је појаснила да се школе које учествују у ПИСА тестирању бирају методом случајног избора, према варијаблама које достави центар сваке земље.

- У нашем случају било је важно да буду заступљена оба ентитета, сви кантони и дистрикт, сви језици на којима се настава изводи, те да учествују школе и из руралних и урбаних подручја, као и сви програми од гимназија до стручних школа. На основу тих варијабли је добијен узорак, на основу којег софтвер бира 46 ученика из школе која ће учествовати у тестирању, у овом случају су то били ученици рођени 2002. године - појаснила је Џумхурова и додала да је идуће тестирање 2021. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.