Данас и овдје: Дрина судбоносна ријека

Глас Српске 30.10.2007 00:00

Пише Бранимир-Бата ГРУЛОВИЋ

УКAЗ римског цара Теодосија из 395. године, сходно коме је Дрина одређена као гранична линија између Источног и Западног римског царства, фатално је предодредио историјско распеће српског народа, који је дошао на ове просторе пре више од једног миленијума, и нашао се на размеђи великих наднационалних цивилизација... На седници Српске академије наука и уметности, одржаној у Београду 1908. године, угледни српски научник и академик Јован Цвијић је рекао: "Последњих деценија није било догађаја, који је изазвао толику узрујаност међу балканским народима и државама, а наручито и на првом месту у српском народу, као анексија БиХ, коју је Aустро-Угарска самовласно извршила септембра ове године. Тај чин убија веру у вредност међународних уговора, показује да су мале земље као Србија не само економски загушене, него и политички необезбеђене." Шта се променило од тада? У својој суштини све је исто, само су другојачије историјске околности, а од времена када је Јован Цвијић изговорио ову мисао прошло је сто година. Много дуже од сто година Срби покушавају да реше своје национално питање. То им никако не полази за руком. У рашљама живота, стешњени између великих сила и њихових интереса, али и унутрашњим нејединством, Србима се догађају исте ствари, а све нас је мање. Све нас је мање, јер смо се рађали између ратова, а умирали у ратовима за православну веру, за слободу државе и јединство нације. Страдања Срба источно и западно од Дрине у великој мери су последица упорног истрајавања западних сила да се никако не догоди уједињење српских територија са обе стране, ове прелепе, немирне и пре свега крваве реке Дрине. Дрина, стицајем разних околности, постала је река која има пресудну улогу у предодређивању судбине српског народа. На том географском простору српско национално биће повезано је заједничким језиком, вером, надањима, радовањима, али и тугом што их стално неко, мимо њихове воље, раздваја, односно дели. Неразумна и нелогична политика коју и данас води међународна заједница није могла да одржи ни минимум од обећања датог Србима 1995. године, које је садржано у Дејтонском мировном споразуму. То обећање има своје име - Република Српска. Различита су осећања, мишљење и погледи на свет. То је природно, али није природно да се константно кроз векове негирају исконска права Срба да буду своји на своме. Право на национално ослобођење и уједињење признавало се и признаје се у начелу готово свим народима. Осим Србима! Јер, по резону запада, Срби западно од Дрине не смију имати право на самоопредељење и уједињење са својом матицом управо зато што је Дрина граница западне цивилизације, која је трајна и не може се мењати. Без обзира на све те околности, жалосно је што се и на почетку трећег миленијума од Христовог рођења, међународна заједница, персонификована у лику Мирослава Лајчака, и даље упиње да минимизира Србе, игноришући међународно право, међународне уговоре и споразуме, и реалност политичке ситуације са обе стране реке Дрине. Можда није време и место, али волео бих да знам како би Мирослав Лајчак реаговао уколико Мађари из јужне Словачке затраже аутономију или припајање територије на којој живе њиховој матици. Мађарска десница јача и увелико црта нову карту Европе. Позивајући се на историју, постоји реална опасност од раста мађарског национализма, што би додатно закомпликовало већ компликовану политичку ситуацију у југоисточној Европи. Да ли ћете онда, господине Лајчак, подржати захтеве војвођанских Мађара за аутономију или припајање матици, а Мађарима који живе у вашој Словачкој и Румунији, то исто оспорити?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.