Цвијановић: Површан однос Предсједништва БиХ и Савјета министара према важним питањима

Цвијановићева је оцијенила да је приликом рјешавања питања адаптације ССП-а требало да се ствари поставе на нормалне основе и да се нађе рјешење кроз договор свих, а полазећи од претпоставке да БиХ има два циља од којих је један кретати се ка ЕУ, а други заштитити своје секторе.

"Овако, ми смо стално у стању појачане тензије јер се ствари ломе преко кољена, а то једноставно није продуктивна атмосфера", рекла је Цвијановићева за "Народне".

Она је оцијенила да је то питање могло да буде ријешено на одговарајући начин, транспаренто, колегијално, инклузивно и у духу координације, а не одмјеравањем мишића и да би све би било у реду.

На констатацију да је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, ипак, рекао да неће дати сагласност на адаптацију ССП-а без позитивног става Владе Републике Српске, па је зато и изостало изјашњавање о том питању у Предсједништву БиХ, Цвијановићева је истакла да је то само политичка игра, јер да је било његово стварно опредијељење онда би се ствари поставиле на тај начин на почетку, а не на самом крају тог процеса.

"Боље би било да је та активност имала више кредибилности, укључујући и дефинисање заједничке позиције и сам ток и сам исход разговора. Ту су заказали и Предсједништво БиХ и Савјет министара, и преговарачка делегација БиХ. А, онда кад се ствар превише запетљала, одлучили су да лоптицу пребаце у двориште Владе Републике Српске. Нама то није проблем, али остаје лош утисак о још једном у низу лоших искустава", истакла је Цвијановићева.

Говорећи о изјави шефа Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарка да ЕУ не преговара са ентитетима и кантонима, већ са државама, али да став држава мора одразити и ставове ентитета и кантона, Цвијановићева је рекла да то Република Српска зна и зато се и тражи да тај заједнички глас буде заиста заједнички и укључи ставове свих.

"Нажалост, овдје се ствари дешавају другачије. Боље је три мјесеца припремати терен и заједничку платформу свих, а онда је без застоја проводити, него у три дана преломити ствар преко кољена, а онда три године оспоравати тако дефинисане позиције. Ту лекцију никако да науче људи у Сарајеву и уствари то и представља највећи терет за наше кретање ка ЕУ, али и рјешавање било којег суштинског питања", навела је Цвијановићева.

Она је истакла да се "стално фингира нека спремност да ентитети имају своју улогу у заједничком дефинисању и провођењу одређених процеса, а кад пређете на практични терен све се своди на минимизирање њихове улоге или на изговоре како би они у институцијама БиХ све урадили, али, ето, ремете их, како кажу, 'кочничари' из Бањалуке".

Она је потврдила да европски пут БиХ свакако отежава и то што се услови које поставља ЕУ мијењају од године до године, као што је нестало са дневног реда питање "Сејдић-Финци", а појавила се Реформска агенда, одједном се помиње питање Мостара које раније није било на списку услова, питање адаптације ССП-а постало је најдоминантије...

"Чињеница је да се то дешава, али ту донекле постоји и објашњење зашто је то тако. Није ми намјера да правдам ЕУ, али и они на неки начин настоје да доскоче ситуацији и у настојању да скину пажњу са неког питања које је у блокади, отворе неки други приступ или неко друго питање гдје процијене да је могуће обезбиједити кретање", појаснила је Цвијановићева.

Она је навела да то не значи да су питања попут "Сејдић-Финци" нестала са дневног реда, она ће се поново јавити прије добијања кандидатског статуса.

"Оно што мени ствара лош утисак је осјећај да се овдје европски процес дизајнира на начин не да нас стварно одведе до ЕУ, већ да послужи као инструмент за очување БиХ од распакивања. Опет, ако је то логика која прати овај процес, онда се намеће питање да ли је изабран прави рецепт. Мислим да би се то далеко лакше постигло афирмацијом, умјесто негирањем саставних дијелова БиХ", истакла је Цвијановићева и додала да је, ипак, солидно оптимистична да ће се БиХ једног дана наћи у ЕУ упркос промашеним методама у БиХ и упркос изазовима са којима се сада суочава ЕУ. 

Логично је да улазак у ЕУ остане опредјељење земаља Балкана

Потпредсједник СНСД-а Жељка Цвијановић рекла је да је логично да улазак у ЕУ остане опредјељење земаља Балкана, као што је логично и да се многе ствари у вези са приступањем Унији поставе на реалније основе у будућем периоду.

Иако су се Британци на референдуму одлучили да изађу из ЕУ, преговори Србије су и даље блокирани, БиХ није ријешила питање адаптације ССП-а, европски званичници упозоравају да је ЕУ на прекретници и угрожена растућим евроскептицизмом, питање миграната је и даље неријешено, Цвијановићева каже да сви званичници балканских земаља и даље тврде да остају вјерни европском путу.

Она је рекла за "Народне" да би то звучало парадоксално када би се ствари посматрале краткорочно, али ове изјаве су усмјерене у дугорочнијем правцу уз претпоставку да ће ЕУ остати на ногама, наравно реформисана, и да ће у перспективи поново бити спремна да прима нове чланице.

Цвијановићева је изразила мишљење да је Брексит могао да буде заустављен да се ЕУ реформисала прије неколико година, да је, на примјер, реформа извршена онда кад ју је британски премијер предлагао прије пар година током свог првог мандата.

"Али, дјелује ми да је тај приједлог тада завршио у некој бриселској ладици и сви су жељели да вјерују да је то тек политички трик, а испало је да су, када је ријеч о јавном мњењу, ствари већ на неки начин тиме биле каналисане, и данас смо ту гдје јесмо. Морам рећи да, кад размишљам о ЕУ, а волим тај пројекат, ближе ми је концепт реформисане ЕУ, која је мање бирократизована и у којој би националним парламентима био враћен дио надлежности, јер је то реалнији концепт, од оног који је на снази", истакла је Цвијановићева.

На питање да прокоментарише чињеницу да је Младен Иванић назвао бесмисленим када је Влада Републике Српске анализирала ствари које је Британија добила кроз испреговарани специјални статус и да је то наишло, готово, на ругање, од опозиционих партија и неких медија у Српској, као и да је Иванић рекао да нико у кабинету премијера Дејвида Камерона и не зна да постоји Влада Републике Српске, Цвијановићева је рекла да би она сада могла да се наруга њима и да каже да је Влада Српске, с обзиром на Брексит, била сасвим управу што је жељела да разумије шта је то испреговарано и како би могла, након тога, да изгледа ЕУ према којој се БиХ креће.

"Ми се нисмо тиме бавили зато што нас неко зна или не зна у било чијем кабинету, већ зато што желимо да разумијемо процесе. Али, ако већ треба да причамо и тим језиком, онда можемо рећи и то да у сарадничком тиму британског премијера постоји пар особа које су итекако везане за БиХ, што поријеклом, што пословима којима су се претходно бавили", истакла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да би било боље да су се и они у Предсједништву БиХ бавили тим питањем, а поготово би било паметно да су подстицали заједнички рад и договор свих нивоа власти у БиХ, умјесто што су усмјеравали одређене процесе само тако што су пребацивали лоптицу другима, а онда им се она враћала као бумеранг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.