Чедомир Антић за Глас Српске: Сребреница постала темељ бошњачког националног мита

Рекао је то за “Глас Српске” предсједник Напредног клуба из Београда Чедомир Антић, поводом става из ОХР-а да ће почети размишљати да присуство на комеморацијама српским жртвама у Подрињу подигну на виши ниво, када се за то створе услови, односно када неки говорници престану, између осталог, негирати геноцид у Сребреници.

- Мада, они који воде ОХР су од оснивања ове канцеларије недвосмислено прихватили ставове о томе да постоје две врсте народа, жртава и злочинаца. То је већ деценијама однос представника пет великих сила (Квинте) које оличавају Запад. Однос који ће се тешко и споро мењати. Баш комеморације нису место за националне спорове и присећања других историјских догађаја, ни за стварање националних митова. Не би ваљало да комеморација бошњачким жртвама Сребренице почиње присећањем на злочине АРБиХ из 1992. или деловања Црне легије и муслиманских фашиста у Другом светском рату. Став ОХР-а подсећа нас да су земље НАТО-а биле страна у грађанском рату у БиХ. Бошњачки и хрватски злочинци су барем у ретким случајевима одговарали, у ређим кажњавани - официри и војници НАТО-а који су бомбардовали цивиле и убијали децу нису одговарали ни за злочине из 1995. ни за агресију из 1999. године - истакао је Антић.

ГЛАС: Куда воде такве подјеле жртава и чему доприноси став ОХР-а?

АНТИЋ: ОХР је за циљ имао стварање БиХ какву су 1992. признале владе западних сила. У томе није успео. Променио се однос снага међу великим силама и застарелој неоколонијалној установи остаје да издаје саопштења, а запосленима да примају превисоке плате. Србима је често замеран однос према злочинима НДХ у Јасеновцу. Период тог односа и занимања јавности трајао је од 1990. до 1993. године, однос према злочину које су српске јединице извршиле у Сребреници је много интензивнији, злочин је постао темељ бошњачког националног мита - спојио је елементе Косовског завета и геноцида у НДХ, а кампања интензивнија од оне из 1990. до 1993. траје у бошњачком случају четврт века. Могући исход је један - наставак оружаног сукоба и покушај довршења геноцида из Другог светског рата, те стварања унитарне, великобошњачке државе. Пример Хрватске показује да помирење не би дошло ни тада. Србија би потом постала фиксација нове државе и њене деценијама слуђиване јавности. 

ГЛАС: Може ли се такав однос ОХР-а према српским жртвама у БиХ окарактерисати као удар на истину?

АНТИЋ: Може и мора. Они постављају услове да би поштовали жртве. Да ли тако раде у случају холокауста, жртава 11. септембра или бошњачких жртава у Сребреници, Приједору? Таква сегрегација људи, народа и култура је недопустива у модерном свету. У Сребреници се догодио велики злочин. Хашки трибунал је пресудио да је реч о геноциду. Данас за геноцид важе нејасни и нимало егзактни критеријуми. Један корифеј “Друге Србије”, покојни професор Правног факултета у Београду, изјавио је да није потребно да неко буде убијен да би био извршен геноцид. Видимо да је историјски немогуће над Србима извршити геноцид. С друге стране, питање квалификације сребреничког злочина постало је темељ бошњачког националног мита. Одговорност за тај однос је пре свега на политичарима из САД и ЕУ који или нису довољно знали, или су гајили шовинистичку мржњу према неким народима или су покушавали да велике неплаћене моралне и политичке дугове својих држава према исламском свету плате на рачун нас Балканаца.

ГЛАС: Да ли је прошло довољно времена да се догађаји, као што је и Сребреница, “извуку” из политике и предају струци?

АНТИЋ: Није и неће докле год буде било Срба, Хрвата  и Бошњака. Можда, ако једног дана будемо живели у двема одвојеним државама, решење граница обе стране разумеју као праведан компромис, а ратови буду тако далеки да о њима говоримо као о догађајима од пре хиљаду година. Ваши читаоци можда знају да у СФРЈ и СР БиХ историчари нису могли да се сложе о било чему осим о античкој историји, дакле времену пре досељавања Срба и Хрвата на Балкан. Тако и толико је и успео тадашњи пројекат писања историје БиХ, написан је само први том о времену пре седмог века.

Истина

ГЛАС: Република Српска је формирала двије независне комисије, које су већ почеле рад, а једна од њих се односи на истраживање страдања у сребреничкој регији. Да ли је то добар правац да се дође, како тврде у врху Српске, до истине о дешавањима у рату?

АНТИЋ: Истина, каква год она била, боља је него оно што имамо данас. Хашки трибунал, који се ослањао на експерте каква је била госпођа Бадинг, није имао успеха у томе. Жао ми је што је Србија у свему томе по страни. Овде није само реч о Републици Српској, нити само о грађанском рату у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.