БиХ не ради скоро ништа на путу ка ЕУ

Наиме, како се у њој истиче, упркос закључку Савјета министара БиХ на 153. сједници од 4. септембра 2018, већина институција БиХ није интензивирала активности нити је дошло до промјена у изради нових или измјена важећих прописа ради усклађивања са прописима европског законодавства.

У анализи о условима приступања ЕУ истиче се како је потребно ускладити подзаконске акте из области јавних набавки. Дирекција указује на чињеницу да прописи у Закону  о јавним набавкама и подзаконски акти из 2004. године, који су били у том периоду усклађени са законима ЕУ, више нису на снази. БиХ би, по препоруци Европске комисије, требало да што прије у Закон о јавним набавкама у БиХ укључи и подзаконске акте који се односе на корупцију, како би се она спречавала током набавки, те би нацрт тог закона требало да достави Европској комисији на мишљење.

Такођер, БиХ је дужна донијети нови Закон о поштама, који ће бити усклађен с европском правном стечевином и донијети стратегију развоја поштанских услуга. Закон о поштама у БиХ донесен је 2005. године. Међутим, он није усклађен са европским законодавством.

Вијеће министара је још претпрошле године донијело закључак којим се задужује Министарство промета и комуникација БиХ да формира радно тијело од представника овог министарства, Агенције за поштански промет, ресорних ентитетских министарстава и три поштанска оператера, који је требало до краја фебруара прошле године да доставе усаглашени текст приједлога овог закона, а на једној од сједница прошле године тај рок је продужен до октобра 2018. године. Међутим, до данас ништа није урађено.

Надаље, лоше стојимо у областима права интелектуалног власништва, конкурентности, информационог друштва и медија, сигурности хране, транспортне политике, енергетике и заштите потрошача.

У анализи је оцијењено да од 2016. године у области протока робе у БиХ није било напретка, те да подзаконски акти нису усклађени са  законодавством у ЕУ.

Посебно је скренута пажња када су у питању јавни сервиси у БиХ, јер у овом сегменту Европска комисија  тражи од власти у БиХ да донесу нови закон којим би омогућиле једноставније финансирање јавних сервиса.

Адил Османовић, још актуелни министар цивилних послова и шеф Клуба посланика СДА у Представничком дому БиХ,  истакао је да је порука коју БиХ добија из ЕУ врло јасна и да треба одвојити Парламентарну скупштину БиХ од политике и политикантства.

“Не треба дозволити да се блокира рад Парламентарне скупштине БиХ због тога што не постоји договор о  именовању Вијећа министара. Треба да раде  Предсједништво БиХ, Вијеће министара БиХ и Парламентарна скупштина БиХ и онда бисмо  имали капацитет да завршимо све то што је набројано”, казао је Османовић и додао да је БиХ обавезна да испуни оно што се од ње тражи.

Лазар Продановић (СНСД), делегат у Дому народа БиХ, казао је за “Независне” да је забрињавајуће да  ништа није урађено на измјенама и допунама битних закона у посљедњих 15 година.

“Оно што треба хитно урадити је доћи до компромисних рјешења, а то укључује рад Парламентарне скупштине, оба њена дома, али истовремено, очито је  да дуготрајан застој и неименовање извршне власти на нивоу, како БиХ, тако и ФБиХ, још више успоравају овај процес. Било би значајно да политичке партије које чине већину у БиХ размотре врло озбиљно ову анализу и донесу акциони план, свака од институција, како одговорити. Апсурдно је да причамо о статусу кандидата кад нисмо одмакли од процеса од прије 10-15 година”, казао је Продановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.