Ако не буде договора о Трговској гори, биће предузети нови кораци: Затрпаћемо Стразбур тужбама

Хрватска је власник половине електране “Кршко” у Словенији и мора да до 2023. године преузме пола отпада, због чега посљедњих мјесеци спроводи озбиљне припремне анализе за складиштење и одлагалиште нуклеарног отпада из “Кршка” на мјесту некадашње касарне “Черкезовац” на Трговској гори. БиХ, с друге стране, није сагласна са тим због опасности које би, како тврде њени представници, такав потез могао да изазове по живот око 250.000 становника у слику ријеке Уне те природу. За неколико дана би, каже за “Глас” замјеник предсједавајућег Правног тима Витомир Поповић, требало да буду поредани и правни кораци које би БиХ могла да повуче ако се ништа не промијени на терену.

- У овом моменту није ни могуће доћи до комплетне правне стратегије. То је веома сложен и захтјеван посао, али добар дио је завршен. Један аспект је политичког карактера, односно да министарства иностраних послова БиХ и Хрватске отворено разговарају, а ако се то не би десило, што је могуће, на то треба дати одговор и заштитити становништво. Разматрамо могућност обраћања Европској комисији јер је Хрватска чланица ЕУ, а БиХ потписница Споразума о стабилизацији и придруживању- истакао је Поповић.

Још једна могућност која стоји на располагању када експерти заврше свој дио посла у вези са испитивањем тла јесу тужбе Европском суду за људска права у Стразбуру.

- Размишља се о томе и да грађани појединачно реагују јер ће се радити и о кршењу њихових основних људских права. У складу са конвенцијама могу да појединачно подносе тужбе против Хрватске, а могуће су и колективне тужбе. Видјећемо за шта ћемо се опредијелити - казао је Поповић и нагласио да је генерално ријеч о веома сложеном послу и предмету.

Предсједавајући Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Емир Диздаревић потврдио је за “Глас” да, и поред одређених најава да би НЕ “Кршко” могла добити нову дозволу на период од 20 година, што би могло значити да ће одлагање отпада бити настављено уз ту нуклеарку, нема одустајања. Тренутно чекају детаље у вези са истраживањима тла на страни БиХ за које ће им требати око 1,1 милион КМ да би добили потребне податке јер од колега из Хрватске не вјерују да ће добити благовремено и све податке, а на основу њихових анализа.

- Имамо информацију да су одредили фирму која ће радити главни пројекат са безбједносним анализама изградње Центра за управљање тим отпадом, а ми смо тражили да нам кажу све што су радили да би могли реаговати. Још нисмо договарали нови одлазак у тамошњи фонд или Трговску гору - рекао је Диздаревић, који сматра да би требало искористити период године за узимање узорака земљишта у сливу Уне са стране БиХ.  

Говорећи о потенцијалној новој лиценци за НЕ “Кршко” каже да се помиње 2043. године као нови рок.

- До сада је настао одређени отпад те су принуђени да извуку дио ниске и средње радиоактивности. Хрватској су дали рок до 2023. да узму свој дио или да се договоре о изградњи заједничког одлагалишта на Врбини, али све је извјесније да ће Хрватска имати своју локацију за институционални и овај дио отпада из “Кршког” - закључио је Диздаревић.

Шта крије тло?

Стручњаци из БиХ, окупљени у Експертском тиму, желе доћи до података о саставу и карактеристикама земљишта. То је, како су раније појашњавали, са стране БиХ могуће јер је очима струке ријеч о јединственом подручју, а резултати ће бити од велике важности ако Хрватска крене у израду студије о утицају на животну средину како би имали упориште у ставовима и аргументима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.