Између 100 и 150 тона дроге годишње се прокријумчари у Шведску

Анализом шифроване комуникације нарко дилера утврђено је „кријумчарење дроге на индустријском нивоу" уз помоћ цијеле мреже званичника, банкара и адвоката.

Истраживање полиције базира се на анализи шифроване комуникација на платформи „Енкрочет", коју су раније нашироко користиле бројне криминалне организације.

Материјал који је анализиран покрива само ограничен временски период и заснива се на једном извору. Полиција процијенила на основу овог материјала да се између 100 и 150 тона дроге прокријумчари годишње у Шведску.

То је далеко више од ранијих процјена Централне асоцијација за информације о алкохолу и дрогама (ЦАН) о око 15 тона годишње.

Кријумчарење се најчешће одвија друмским путем, када се дрога крије у легалном товару. Коначна дестинација су најчешће велики градови као што су Стокхолм, Малме и Гетеборг, али и неколико мањих градова.

Према платформи „Енкрочет", мост Оресунд који повезје Шведску и Данску и остатак Европе је најчешћа рута кријумчарења у Шведску.

У свом истраживању полиција наводи да су трговина дрогом и сукоби у вези са дрогом у основи већине насилних инцидената као што су пуцњава и експлозије, а који су у порасту у неким дијеловима земље.

„Већину онога што смо пронашли и прочитали на овој платформи ми смо знали од раније и наше обавјештајне сужбе добро су процијениле криминал у Шведској. Али, такође, можемо рећи да је трговина дрогом значајно порасла посљедњих година", рекла је Линда Стаф, шеф обавјештајне јединице полиције Шведске.

Према добијеним подацима, утврђено је да криминалци покушавају да ступе у контакт и да утичу на политичаре, званичнике у јавној управи, правосуђу у циљу заштите, промовисања и унапређивања криминалних активности на различите начине.

Такође, чини се да је приватни сектор осјетљивији у односу на јавни.

Најчешћа метода криминалаца је да покушају да утичу на адвокате. Чини се, такође, да многи криминални актери имају везе у банкарском систему које им помажу да проводе различите облике преваре и корупције.

„Приступ полиције шифрованој комуникацији међу криминалцима повећаће нашу способност да спријечимо и детектујемо дјела из домена организованог криминала. Такође је очигледно да правосуђе није предвиђено или димензионирано за широко нарко тржиште какво постоји у Шведској. Сасвим је јасно да и приватни и јавни сектор морају да повећају своју способност да се одупру неовлаштеном утицају", рекла је Линда Стаф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.