Сингапур послије 20 година добија новог премијера

Његов насљедник суочиће се са низом друштвених, економских и политичких изазова, као што су екстремно ниски наталитет, постепени губитак статуса регионалног упоришта за стране инвеститоре и општа неизвјесност проузрокована све јачим трвењем између САД и Кине. 

Сљедећег мјесеца град-држава Сингапур добиће новог премијера - први пут након пуних 20 година, с обзиром на то да је садашњи предсједник владе Ли Сјен Лунг (72) на ту функцију ступио још 2004. године.

Њега ће на кормилу физички мале, али економски изузетно снажне државе познате по електронској индустрији, банкарству, рафинеријама нафте и врхунском образовању, 15. маја замијенити блиски сарадник, замјеник премијера Хуенг Суен Цај, у јавности познатији по англицизираном имену Лоренс Вонг.  

Узорна (не)демократија 

Од када је постао независна држава 1965. Сингапур, који је већ осамдесетих година прошлог вијека захваљујући свом одлично осмишљеном брзом економском развоју стекао надимак "азијски тигар", имао је само три премијера.

Садашњи предсједник владе Ли Сјен Лунг је син оца нације Ли Кван Јуа, адвоката који је премијерску фотељу држао читав четврт вијека (1965 -1990) и наставио да утиче на формулисање политике владе још читаве двије деценије у својству "старијег министра" и "министра ментора".

Ли Кван Ју је иначе био и премијер Сингапура у периоду од 1959. године до 1963, када се тај град налазио у саставу Малезије, а у тренутку када је сишао са премијерске функције 1990. године био је предсједник владе са најдужим стажом у свијету, преноси РТС.

Управо за вријеме технократске владе Ли Кван Јуа, Сингапур је у Источној Азији постао узор пажљивог планирања и мудрог улагања, технолошког напретка и добре дисциплине, односно јавног реда.

Истовремено, нарочито на Западу је постао познат и по својим необичним законима, међу којима и оном који забрањује орални секс и драконским казнама. 

И док на Западу има коментатора који доводе у питање постојање демократије у Сингапуру, с обзиром на традиционално дугу владавину чланова породице Ли и њима врло блиских бирократа, због свог капиталистичког уређења, отворености за економске интересе Запада и америчке војне ефективе, те изванредно важног географског полажаја на ободу мореуза Малака одакле се лако могу надзирати танкери и друго бродовље на путу за Кину, Републику Кореју и Јапан, Сингапур у прошлости није био изложен снажним званичним критикама у вези са недостатком демократичности какве од Вашингтона трпе многе друге земље.   

Иначе, између владавине оца и сина Ли, у периоду од 1990. до 2004. на позицији премијера налазио се Го Чок Тонг, који је, упркос немалим проблемима као што су азијска финансијска криза и епидемија САРС-а, наставио добро руковођење градом-државом, као у осталом и његов наследник Ли Сјен Лунг. Тако је, на примјер, у 2022. години Сингапур имао фантастични бруто друштвени производ од чак 80.000 америчких долара по глави становника, што га чини једном од најбогатијих земаља свијета.

Унапријед планирана смјена

Као и други по реду предсједник сингапурске владе Го, нови премијер Лоренс Вонг, мада јесте протеже династије Ли, потиче из обичне грађанске породице, те нема родбинске везе са фамилијом Ли.

Интересантно је да се већ најмање пуне двије године зна да ће педесетједногодишњи Вонг наслиједити Ли Сјен Лунга, јер је овај у априлу 2022. године најавио да ће Вонг бити вођа четврте генерације владајуће Партије народног дјеловања (ПАП). Ли је, наиме, слично свом оцу, намјеравао да напусти мјесто премијера до свог 70. рођендана, али је епидемија вируса корона пореметила тај његов план.   

Азијски медији оцјењују да је главни разлог за избор економисте Вонга као насљедника управо његов добар рад на положају министра финансија током кризе проузроковане епидемијом вируса корона.

Вонга, као новог вођу владајуће партије, касније у току ове године очекују општи избори. У сингапурском парламенту, поред представника владајуће ПАП, странке центра која нагиње на десно, сиједе и делегати Радничке партије и Прогресивне партије Сингапура.

Будући изазови за новог премијера и његову владу 

Када су у питању изазови који оптерећују грађане Сингапура и с којима ће Вонг као премијер морати да се суочи, највећи су екстремно низак наталитет и високи трошкови живота и одгоја дјеце, те све тежа борба са околним земљама за привлачење страног капитала. 

Наиме, прошле године Сингапур је забиљежио најнижу стопу рађања у својој историји од само 0,97 дјеце по жени у репродуктивном добу. Да би се популација одржавала на истом нивоу, потребно је да земља има наталитет у висини од 2,1 дјетета по жени.

У јануару ове године сингапурски Институт за проучавање политике спровео је анкету која је показала да чак 70 одсто младих испитаника у двадесетим и првој половини тридесетих година не планирају да се ожене, што ће, сматрају демографи, даље поткопати наталитет у држави.

Сингапур је велика дестинација за стране мигранте, углавном Индонежане и Индијце, и с те стране може рачунати на то да ће имати довољно радне снаге упркос великом паду наталитета и старењу популације. Упркос томе, власти тог града, у којем три четвртине становништва чине Кинези, већ дуже вријеме позивају младе и нуде им финансијске стимулусе за заснивање породице.

Сингапур, који је до сада био једна врста пореског раја за стране компаније, ове године ће морати да, у складу са међународним споразумима које је потписао, уведе веће намете за страна предузећа, док земље региона попут Малезије и Тајланда, које су и иначе привлачне због нижих трошкова пословања, истовремено доносе нове пакете за стимулисање доласка страних корпорација. 

То би могло да доведе до селидбе регионалних штабова и пословница крупних страних компанија из Сингапура.  

Посебан (спољни) проблем је геополитичка неизвјесност у региону, односно све снажније политичко, економско и војно сучељавање великих сила САД и Кине, које, нарочито у Јужном кинеском мору, на чијем ободу се налазе Малајско полуострво и Сингапур, уноси велики немир и отежава инвестиције и трговину. 

Сингапур, чија економија умногоме зависи од неометаног тока капитала и рада луке, односно снажне међународне трговинске размјене, изразито је осјетљив на тренд економског раздвајања САД и њених азијских политичких савезника од Кине и политичку нестабилност у Јужном кинеском мору. 

Очигледан скорашњи примјер штете коју та држава са око шест милиона становника може да претрпи услијед трвења између Вашингтона и Пекинга је и недавна забрана кинеске апликације ТикТок у САД, односно, наредба да се та друштвена мрежа прода неком америчком предузећу, будући да огранак компаније "ТикТок" за пословање у иностранству има сједиште у Сингапуру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.