Аустралијанка тражи рушење споменика прецима због масакра над Абориџинима

Tanjug
Foto: amp.theage

МЕЛБУРН - Сузана Хенти, потомак првих сталних европских досељеника у аустралијску државу Викторија позвала је на уклањање или "свечано уништавање" споменика члановима њене породице, због њихове повезаности са масакрима Абориџина.

Хенти, шеста генерација потомка досељеника Џејмса Хентија, рекла је да је њена породица "поробила" старосједеоце и навела да је документовано неколико масакара на имању породице Хенти на крајњем југозападу Викторије, укључујући и онај где је "десетине" Абориџина убио надзорник имања, преноси аустралијски дневник "The Age".
    
Масакри су се десили  између 1830. и 1840. године, а три брата Хенти стигла су у Портланд од 1834. и почела су илегално да се насељавању на огромним подручјима у унутрашњости Аустралије 1836. године.
    
"Процес успостављања првог насеља Викторије био је у ствари рат", рекла је Хенти пред Комисијом за процену штете староседеоцима Викторије од европске колонизације.  
    
Хенти је рекла да је постала свјесна улоге своје породице у ономе што је назвала "геноцидом" тек када је отишла на универзитет и присуствовала предавању које је одржао припадник племена Гундитјмара,  абориџинског народа у југозападној Викторији.
    
То ју је, како каже, подстакло да проучи шта се догодило народу Гундитјмара у југозападној Викторији од стране бијелих досељеника, укључујући њену породицу.
    
Како оцјењује аустралијски дневни лист, осуда својих предака чини Сузан Хенти веома необичном међу потомцима досељеника у Викторији, од којих је већина неспремна да јавно говори о масакрима на својим старим породичним имањима.
    
Хенти је позвала потомке других досељеничких породица да разговарају о репарацији аутохтоним заједницама.
    
"Они који су акумулирали међугенерацијско богатство на основу крађе земље и геноцида, морају се укључити у признање истине о свом богатству. Никада ми није речено док сам одрастала да је породица Хенти била укључена у организовано етничко чишћење домородачких народа", рекла је она.
    
Како је навела, без дозволе британских власти, њена породица се илегално населила у постојбини народа Гундитјмара, где је отела десетине хиљада хектара земље и водених токова.
    
"Ова штета је посебно изражена у текућем одузимању поседа народа Гундитјмара и обиљежавању споменика колонијалним личностима", навела је Хенти.
    
Ревизија споменика у Портланду и околини, показује да постоји пет статуа и споменика посебно посвећених Хентијевима у округу, већина њих у Портланду.
    
Од 14 споменика, скоро сви спомињу породицу Хенти, истраживача мајора Томаса Мичела, који је браћи Хенти открио богате пастирске земље у унутрашњости 1836. године, или раног китоловца Вилијама Датона, који је био у Портланду када су три брата Хенти стигла.
    
Само два споменика помињу Абориџине: један посвећен Реџиналду Саундерсу, првом аустралском војном официру Абориџина, и један познат као Меморијал племена Гундитјмара.
    
Хенти је рекла да би очување споменика колонизаторима као што су њени потомци значило очување "фантазије", а њихову судбину, како каже, треба ставити у руке старосједелаца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана