Знање на снижењу

Чињеница да су занатлије по заради сустигле, па чак и престигле докторе можда најбоље показује колико је образовање у нашем друштву обезвријеђено, а мукотрпно стечено знање не вриједи ништа без лукаве политичке сналажљивости!

Дипломе, често стечене на сумњив начин и без стварног знања, уз политичка и запошљавања "преко везе", довеле су нас до апсурда да факултет не вриједи ни "пишљива боба"! Власници сумњиво стечених диплома који преко ноћи постају доктори или магистри тек на послу уче оно што је требало да знају већ на факултету. 

Тиме се поткопава вриједност стварне стручности и прави се круг без излаза у којем знање губи на цијени, а незнање преузима примат.

С друге стране, онај ко имало зна да "заврће шарафе" не пристаје на мале плате јер му је тржиште показало да таквих код нас више нема много и да су сви прави мајстори раније већ отјерани малим платама, па могу да себе цијене колико ког хоће. Што би рекли, само небо им је граница.
Држава је овдје одиграла кључну негативну улогу јер годинама образује кадрове за које нема никакве потребе. 

Производи хиперпродукцију правника, економиста, новинара и сличних звања, док су занати и техничка занимања системски потискивани и понижавани. 

Додамо ли на то послодавце који су деценијама потцјењивали све раднике, мајсторе и занатлије, третирајући их као другоразредне људе и уцјењујући их реченицом: "Ако нећеш ти, има ко хоће", добили смо ово што имамо. Паметни и вриједни су отишли, а сви се суочавамо с посљедицама лоших одлука државе и послодаваца јер мајстора готово да и нема, а они који су остали сада с правом траже и добијају високе зараде. 

Међутим, умјесто да се врати поштовање раду, данас добијамо нови проблем - велики број тзв. мајстора који су то постали преко ноћи и који јуре само за добром зарадом. Резултат свега је лош квалитет који прескупо плаћамо. Трговци и фирме додатно користе ситуацију да нереално дижу цијене, од најобичнијих услуга па до станова чија вриједност је отишла у небо. 

Нажалост, на крају рачун који је годинама вођен без образованог крчмара плаћа "раја", док се држава прави слијепа. Послодавци који су некад понижавали занат данас се чуде што више нема ко да им ради и што морају да дижу плате! Сами су криви за све и на наплату им је дошла она: "Преврнем камен - нађем радника".

Као што је једном речено: "Друштво које не цијени знање осуђено је да плаћа незнање". Ми то данас живимо кроз обезвријеђене дипломе, лош образовни систем, кратковиде послодавце и нереалне тржишне цијене које уништавају и радника и потрошача.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.