Фото: Златна средина
Чим се врате из школе или вртића дјеца прво ручају, па се напољу играју до мрака. Тек предвече крећу обавезе у вези са задаћом, вечера и, на крају, спавање. Све ово је начин понашања из дјетињства данашњих родитеља. Међутим, свака од ових активности данас је углавном замијењена новим технологијама. Тужна стварност каже да је интернет постао дио свакодневице дјеце и младих. Он је учионица, игралиште и простор за дружење.
Седам или више часова дневно, кажу истраживања. И тај податак ће се тешко промијенити, без обзира на то што је онлајн реалност мјесто на којем вребају озбиљне опасности, често невидљиве за одрасле, а погубне за дјецу.
Често уморни и деконцентрисани због "пуно важнијих" животних брига родитељи не обраћају пажњу. А они који је усмјере на право мјесто схвате да су им дјеца изложена непримјереном садржају, интернет насиљу, манипулацији, уцјенама, лажним идентитетима и предаторима који користе анонимност дигиталног простора.
Да ствар буде погубнија друштвене мреже су дизајниране тако да задрже пажњу, стварају зависност и обликују ставове дјеце која још немају развијене механизме критичког размишљања.
Обликују и понашање које се лако трансформише у агресију, ако им ограничите или укинете било шта што је у вези са модерном технологијом.
Управо зато су и очекивана опречна мишљења у вези са иницијативама да кориштење друштвених мрежа буде ограничено или забрањено млађима од 16 година, па и у Републици Српској.
Такве идеје нису изузетак, сличне мјере разматрају или већ уводе и друге земље. Циљ није кажњавање дјеце, већ заштита њиховог менталног здравља и безбједности у периоду када су најрањивији. Ипак, сама забрана није чаробно рјешење. По принципу "забрањено воће" је најслађе, дјеца ће увијек пронаћи начин да заобиђу правила, ако немају разумијевање зашто она постоје.
Зато је кључно говорити о едукацији, и дјеце и родитеља. Дигитална писменост мора постати једнако важна као и она класична.
Наравно, и држава мора да постави јасна правила, а школе да отворе простор за разговор. Зашто не размислити о неким додатним часовима гдје би се са најмлађима причало искључиво о овој теми?
Током предавања били би приказивани сви негативни примјери, од "лоше интернет едукације" па све до техника које користе педофили да би ступили у контакт са малољетницима. Можда је едукација управо та "златна средина" која може да буде спасоносно рјешење између потпуне забране и неке врсте ограничавања.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике