Жилавост либералног Запада

Многи су се понадали или повјеровали да ће побједа Доналда Трампа на изборима за предсједника Америке прекинути рат између Русије и Украјине и да ће наступити нова геополитичка ера са праведнијом расподјелом свјетске моћи. Само, треба издржати док Трамп не преузме власт. У међувремену, велика је стрепња да одлазеће снаге не повуку потезе који би натјерали Русију да рафално испаљује по Европи ракете са нуклеарним пуњењем.

Сви су свјесни да би то био почетак краја људске цивилизације на планети Земљи. Али то је прича на нивоу рационалног. Али, нажалост, ирационално доноси свјетски важне одлуке. Страст према  пориву за уништавање омрзнутог тјера аждају до оштрице двосјеклог мача, одакле нема повратка.   

Да ли су наде и вјеровања, с једне стран, и стрепње, с друге стране, засновани на реалним основама?

Трамп, као и сви други амерички предсједници, не жели да се одрекне америчке доминације свијетом. Али он и људи који га окружују не виде Русију, већ Кину као главног геополитичког такмаца. Они се прибојавају да ће се због трошења времена и ресурса на Русију закаснити у борби против Кине. Ако  Европа сматра да јој пријети опасност од Русије, онда нека  европске чланице НАТО-а  повећају издвајања за војни буџет и нека саме преузму одговорност за сопствену безбједност. Ако се и деси извлачење САД из безбједносне одговорности за Европу, Трамп неће спречавати наставак непријатељства између Европске уније и Русије. Напротив. Продаваће им америчко оружје  и на тај начин обезбиједити наставак живота америчког војно-индустријског комплекса, али и придобијање њихове подршке.  

Продор на исток

Поред овога, политички Запад (без САД, или са њима) већ вијековима ради на реализацији плана који је познат под именом "Продор на исток" ради освајања природних ресурса Русије (енергенти, руде, питка вода, шуме, итд). Они су животно потребни као инфузија колективног система западне заједнице. Много људских ресурса, финансија, времена и напора је уложено у реализацији тог циља да би се олако одустало од њега. Много је осињих жаока и јастребијих канџи наоштрено и змијског отрова концентрисано визирајући једног противника. 

Поред тога, језуитско-лутеранска идеолошка коалиција већ више вијекова предузима значајне активности како би се уништило православље, као препрека за остваривање свјетске владавине посрнулог анђела. Они вјерују да су једини прави носиоци одговорности за разликовање између добра и зла. Неки теоретичари те снаге називају "окултном западном олигархијом". 

Наивно је вјеровати да ће један човјек, па макар се звао и Доналд,  промијенити циљеве и намјере ових снага.  Све да Трамп хоће (а неће, јер је свјестан опасности таквог покушаја) он не би могао да промијени нешто што је током дужег времена изграђено као моћна машинерија, која има своју идеологију, оперативне планове, инструменте за реализацију и сврху постојања. 

Мала је вјероватноћа да ће његова администрација успјети да заустави рат између Русије и Украјине јер Запад неће пристати на украјинску неутралност, а Руси неће прихватити стање замрзнутог конфликта. Украјинска неутралност би значила стварање тампон-зоне између Запада и Русије тј. трајније  одгађање реализације плана (бар тим правцем). За њих је пожељно стање трајања међусобног уништавања два православна, словенска народа. Искуство Русије у вези са замрзнутим конфликтом је врло горко због преваре коју је Запад био припремио кроз споразуме из Минска. 

Без обзира на понашање нове америчке администрације, европски јастребови, подржани од истомишљеника из САД,  ће се  довијати на разне начине како би се непријатељство према Русији наставило све до потпуне реализације њихових циљева. 

Учешће сјевернокорејских војника у борбама Русије и Украјине, на основу  Свеобухватног споразума о партнерству између Русије и Сјеверне Кореје, користи се као аргумент о потреби доживљавања нове "осовине зла" (Русија, Кина, Иран и Сјеверна Кореја) као заједничке пријетње свим западним вриједностима. На Западу се вјерује да ће Русија извести Сјеверној Кореји технологију која ће јој омогућити да балистичким ракетама угрози чак и територију САД, а посебно индо-азијских партнера као што су Јапан, Аустралија, Нови Зеланд и Јужна Кореја. Није без разлога сјевернокорејски предсједник Ким Јонг Ун тај споразум назвао одразом "ватреног пријатељства".  Кореја шаље своју војску да ратује у Русију, а заузврат  Русија обезбјеђује нешто што јој је од виталног значаја. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте је на састанку одржаном 22. новембра ове године настојао да убиједи Трампа о потреби наставка заједничке борбе против заједничке пријетње.

Дански модел

Извјесне усијане главе предлажу Бајдену да додијели Украјини нуклеарно наоружање прије него што се изврши примопредаја власти. Украјина се 1994. године по споразуму из Будимпеште (Будимпештански меморандум) одрекла свог нуклеарног наоружања које је наслиједила на својој територији након распада Совјетског Савеза. То наоружање је транспортовано у Русију. Она сама није у стању да произведе своје нуклеарно наоружање, али може да произведе такозвану "прљаву бомбу", која је у суштини конвенционално наоружање прошарано радиоактивним материјалом ради ширења контаминације. 

У настојању да се Украјини обезбиједи довољно наоружања и муниције осмишљен је тзв. дански модел у коме европске земље обезбјеђују новац, а наоружање и муниција се производе у Украјини. Данска је у те намјене већ обезбиједила 130 милиона долара. Цијени се да Украјина има људске и инфраструктурне ресурсе да може да производи много више наоружања и муниције него што може да се производе у намјенској индустрији западних земаља. Данску су одмах слиједиле Норвешка, Шведска и Литванија.  Зеленски очекује да се у те сврхе сакупи једна милијарда долара. Најдаље се отишло у развоју технологије и производњи дронова. По изјави Зеленског, војна индустрија Украјине је већ сада у могућности да произведе четири милиона дронова годишње. Русија је у 2023. години произвела око 140.000 дронова, а у овој години је производња удесетостручена и досегла је 1,4 милиона. Истовремено се улажу велика средства у развој технологија за противваздушну одбрану од ројева и јата наоружаних дронова, њихово збуњивање и дезоријентисање. Дронови у великој мјери надокнађују недостатак пјешадије, мада и даље важи старо правило да територија није освојена док на њу не крочи чизма пјешадинца. 

Америка је одобрила Украјини употребу својих тактичких ракета МГМ-140  АТАКМС, које добацују до 190 миља, како би се гађали циљеви на територији Русије. 

На АТАКМС се одговорило много моћнијим ОРЕШНИКОМ, који добацује много даље и има много разорније дејство. 

Како даље? Пред нама је вријеме великих потеза, великих играча. Могу бити потези спаса или потеза пакла? Неизвјесно је какву силину ће имати нови тук, а какву утук. За сада, штета коју наносе и тук и утук је највећа по словенски, православни живаљ. Било како било, надати се да Русија има још доста адута у рукаву, а који нису нуклеарно оружје.

(Аутор је магистар политикологије и пензионисани бригадир ОС БиХ и пуковник ВРС)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.