Земља пуна смрти

Три деценије након рата у БиХ минска поља и даље представљају озбиљну пријетњу за становништво. Према најновијим подацима, 822,87 квадратних километара земље је и даље пуно средствима која сију смрт.

Ови бројеви су алармантни и неумољиво указују на то колико је ситуација озбиљна, али изгледа то није довољно упозорење властима да обаве свој задатак и заштите живот грађана.

Да ситуација буде још црња у 110 општинаугроженихминама живи 93.071 особа, док политичари и одговорни органи губе вријеме на административне игрице, а не на стварно рјешавање проблема. Иако су овакви подаци познати, надлежни и даље немају прецизне и ажуриране регистре о минским пољима, што је додатно отежало деминирање и сигурност грађана.

Нефункционални записи и лоша идентификација земље под минама стварају константну пријетњу, док они који управљају животима грађана се понашају по оној "село гори, а баба се чешља".

С друге стране, донатори полако окрећу леђа БиХ, јер су схватили да новац који су улагали у деминирање одлази у неку "црну рупу".

Процјене Центра за уклањање мина у БиХ јасно говоре да је за деминирање око 75 квадратних километара потребно 61,35 милиона КМ. Када се на овакав прорачун дода чињеница да је Министарство цивилних послова БиХ за 2025, 2026. и 2027. годину издвојило свега два милиона КМ за те послове јасно је да већ одавно сија вриштећи црвени аларм, који надлежни као да не чују. Ако овако наставимо изгледа да нам "не гине" да деценијама ходамо по земљи смрти, само је питање колико ће невиних живота бити изгубљено. Додатни проблем јесте и то што је закон о деминирању застарио и није усклађен са европским стандардима. На опасност минских поља јасно упозоравају подаци да је у БиХ од 1992. до 2024. године, 8.471 особа страдала због мина, од чега је током ратних година живот изгубило 6.391 лице, док су послијератни периоди однијели 1.781 невину жртву. Питање које се поставља је:"Колико још живота мора да буде изгубљено да би власти коначно схватиле озбиљност ситуације"? Највећи проблем се јавља у руралним, забаченим подручјима, гдје су минска поља остала недовољно очишћена, а људи који преживљавају углавном од стоке суочавају се са озбиљним опасностима. Њихова стока не може да се креће, јер се са паше неће вратити жива, а о опасностима за људске животе  сувишно је причати. Деминирање није само питање безбједности, него и питање људских права и одговорности власти да се суоче са прошлим грешкама и стварним потребама оних који живе у опасности. Када друштво заборави своју одговорност према онима који су у опасности оно оставља прошлост неразријешеном и поставља темеље за будуће трагедије.

Као што рече филозоф Хана Арент: "Нико није одговоран за оно што се дешава, док се не деси, а онда је одговорност сваког од нас, без обзира на то колико смо далеко од проблема."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.