Закуска од 10.000 КМ

У институцијама на нивоу БиХ милиони цуре на све стране. Троши се тамо гдје треба, али највише тамо гдје не треба. Бахате се министри, директори и руководиоци, али и они ниже рангирани службеници којима унапријед побројани чувају леђа.

И док они новац пореских обвезника немилице троше на луксузан живот на којем би могли да им позавиде и најбогатији људи свијета, грађани ове земље сваког дана пребирају по новчанику не би ли купили парче хљеба да преживе.

Доказ за то је и примјер Министарства иностраних послова БиХ, којим руководи Елмедин Конаковић, а које за само један рачун за кетеринг плаћа више од 10.000 марака. Те износе открили су ревизори док су чешљали пословне књиге Конаковићевог министарства за прошлу годину.

Стране и домаће делегације се, наравно, не дочекују без ића и пића. По неком правилу, та храна би требало да служи само као лагана закуска. Али код нас није тако, јер надлежни набављају, у најмању руку, брдо хране. Воде се оном чувеном: "Дај свега и свачега". Наравно да посежу за тим када они не плаћају рачуне за гозбу, већ грађани ове земље. Да којим случајем морају да плате те фактуре из свог џепа, онда сигурно не би било тог фаталног: "Дај свега и свачега".

Платити један рачун за кетеринг више од 10.000 марака је сулудо и ван сваке памети. Како уопште некога није срамота да издвоји толики износ народног новца за храну, све и да им у госте долазе највећи свјетски лидери, ако зна да за ту суму поједини грађани ове земље раде читаву годину? Постоје и гори случајеви, људи који пребирају по контејнерима поред тих истих институција тражећи кору хљеба, док поред њих у лимузинама пролазе они који су се вече раније гостили разним деликатесама. 

Очигледно је да они који доносе одлуке у овој земљи немају ама баш никакав додир са реалношћу и животом већине грађана. Јер да имају, повукли би ручну и стегнули каиш. Рекли би: "Станимо мало, успоримо". Али не, код нас се само додаје гас у трошењу новца пореских обвезника. Брзине у трошењу народног новца пребацују као да возе рели. 

И није то случај само код Конаковића, већ и у другим институцијама, како на нивоу БиХ, тако и ентитета. Ништа они нису бољи, могу бити само гори. Званице се дочекују скупоцјеним пићима и деликатесама којима често ни називе не знају да изговоре.

Јасно је да ће народ у овој земљи пребирати по контејнерима све док они који одлучују користе јавне касе као приватне новчанике. Неће бити боље, може само горе. Недостатак свијести и стида одавно је постао заштитни знак оних који доносе одлуке, а цијена њиховог бахаћења увијек пада на леђа оних који се боре да преживе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.