Вукови у јагњећој кожи

Поједини трговци усвојили су праксу и тактику наплате тзв. "олакшица" које се претварају у замку за најслабије. Док закон ћути, трговци трљају руке, а грађани на крају плаћају и оно што не би требало. Продавци нуде робу на рате, а већ у уговору уз ту такозвану "помоћ" крију провизије од око пет одсто које у потпуности руше значај поменутих олакшица.

Када трговци данас "великодушно" понуде куповину на рате, многима то звучи као рука спаса и доброћудни поступак, али у стварности та великодушна  рука често се завуче дубље у џеп него што би ико помислио. То није случајна ствар, већ циљана стратегија, јер они лове у мутном и рачунају на неразумијевање потрошача, желећи да профитирају на избору који купци, у ствари, ни немају. Тако под изговором да олакшавају грађанима, трговци им заправо узимају више него што одређена роба вриједи јер наплаћују додатне трошкове, провизије, накнаде, административне "услуге" и друге финесе које само њима иду у корист. Све је то, наравно, по закону, или, боље речено, захваљујући рупама у њему и његовој намјерној недоречености од стране законодаваца.

Закон о заштити потрошача у Српској уопште не познаје институт куповине на рате. Самим тим, не познаје ни обавезе трговаца према купцима, нити механизме заштите оних који робу купују на одгођено плаћање.

Зато, док закон ћути, трговци говоре својим цјеновницима, доплатама и "објашњењима" која се често мијењају од рафа до касе.

Један купац недавно је испричао како је прије непуних мјесец дана купио фрижидер на рате у једној продавници бијеле технике, али да је остао шокиран када је видио да су му наплатили 57,45 КМ на име провизије за обраду потрошачког кредита. Наиме, на фрижидеру је била истакнута једна цијена, а док је дошао до касе и да потпише уговор, била је друга цијена.

Сличну ситуацију имао је и потрошач коме су у продавници спортске опреме рекли да ће уз сваку рату наплаћивати додатно марку као накнаду за услугу обраде административне забране. Оваквих примјера има много и сви имају заједничког имениоца, немоћ. Људи купују на рате зато што немају новца да плате одједном, а онда се нађе лукава лија која "скривеним трошковима" додатно пуни касу. Тако се социјална неправда претвара у трговачки систем, а држава, наравно, не види проблем. Или га не жели видјети. Док год трговци уредно пријаве промет и плате порез, власт не мари за то што грађани плаћају више него што би требало. Обичан пук који је препуштен сам себи то прихвата као неминовност јер другог избора и нема. Тако се рађа гротеска данашњег друштва и под маском олакшице крије се нова врста легалне пљачке, у којој закон служи онима који знају како да га заобиђу, а не онима који би њиме требало да буду заштићени.  Грађани све мање бирају између "да" и "не", него између "сад" и "касније, али скупље". На крају, тешко се не сјетити ријечи филозофа Џона Лока: "Гдје нема правде, нема ни слободе". Зато слободно можемо рећи да у земљи у којој се неправда наплаћује на рате слобода је  одавно у дуговима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.