Врзино коло

Однос плата и цијена у БиХ је попут врзиног кола. Зачарани круг из којег грађани не могу да се извуку. Jeр колико год плате расле, а расту, није да помака нема, цијене робе и услуга скачу брже.

Поскупљења су без сумње константно корак, два испред повећања радничких плата које инфлација, иако по статистичким мјерењима у БиХ тренутно на изразито ниском проценту, из мјесеца у мјесец "поједе". 

Просјечна плата исплаћена у фебруару ове године у Републици Српској износила је 1.475 КМ, док је 2023. у истом мјесецу била 1.256 марака. За двије године просјечна плата порасла је за око 220 марака, али упркос томе, животни стандард грађана је у паду.

Криза изазвана таласима покљупљења, која безмало трају од појаве вируса корона, константно тјерају становништво да стеже каиш и смањи потрошњу. Купује се мање и неквалитетније, махом на акцијама и сезонским снижењима. Видљиво је то из података Републичког завода за статистику према којима је промет у трговинама на мало прошлог мјесеца у односу на јануар ове године пао за 4,3 одсто. 

Да ствар буде гора, промет у продавницама хране, пића и дувана склизнуо је за 8,1 одсто, док је продаја горива и мазива отањила за 7,4 одсто. Истовремено, статистика показује да је овогодишњи раст минималца просјечну плату у Српској погурао за 41 марку.  

Дакле, грђани су у новчаницима имали четрдесетак марака више, али су ипак куповали мање. Можда су се неки одлучили да тај "вишак" уштеде, али такви су сигурно у мањини. Галопирајућа поскупљена су прије посљедица таквог стања. 

Када би се неко бавио озбиљном анализом, вјероватно на полицама маркета не би могао пронаћи ама баш ниједан производ који од 2020. године па наовамо није поскупио. О појефтињењу да и не говоримо. 

Примјера ради, чоколада за кухање које је годинама коштала око једне марке, сада у просјеку кошта 3,5 КМ. Таквих примјера је море, а из овог конкретног се види да нема тог раста плата који може парирати таласима скупоће. 

Плус, раст плата је овдашњим послодавцима главни алиби за промјену цјеновника. На увећан минималац по неписаном правилу обавезно се удара максималним поскупљењима, а у том колу дебљи крај увијек извлаче потрошачи који све чешће купују само оно што морају.

Kампањом "Друштвено одговорни" Српска настоји бар донекле изнивелисати ситуацију, али озбиљан резултат, нажалост, изостаје. Рјешење за изалазак из овог врзиног кола могло би бити залеђивање цијена, али и птицама на грани је јасно да то није могуће јер смо земља зависна од увоза, а тиме и глобалних превирања. Јасно је и да наша танана привреда не може изнијети драстичнији раст плата, те нам стога и даље остаје пресипање из шупљег у празно па докле догурамо. Напредовати нећемо, то је сигурно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.