Вријеме паклених возача

Трагедија која је недавно потресла Калесију, у којој је живот изгубила млада студенткиња Ајла Нухановић када је на њу возилом налетио пијани возач, није само још један дјелић црне статистике.

То је брутални подсјетник да Ајлу није убио возач аутомобила, већ наша неодговорност и систем који годинама толерише или благо кажњава пијане потенцијалне убице за воланом.

Статистика показује да је вожња под дејством алкохола један од водећих узрока саобраћајних несрећа у БиХ, тако да се слободно можемо послужити стиховима култне пјесме па рећи: "Ово је вријеме паклених возача".

Међутим,  у времену паклених возача живимо  не зато што је љето или што "неке слава вуче на зид смрти", већ зато што су наши путеви постали бојна поља на којима пијани и дрогирани возачи дивљају, а за то ријетко одговарају на начин који би спријечио нове трагедије.

Иако је у посљедње вријеме одузимање возила бахатим возачима постало правило, друмовима и даље јуре "камиказе", пијани, дрогирани, без савјести.

Само почетком јула од 4.258 контролисаних возача на подручју Бањалуке њих 198 било је пијано, а чак 21 је имао преко 1,5 промила алкохола. Полицијске акције кажу да се не вози пијано само у Бањалуци, већ широм Српске. Тако је на подручју Приједора у акцији крајем јула због алкохола и дроге из саобраћаја искључено 77 возача, а у  Требињу током викенда од 18. до 20. јула забиљежено је 27 пијаних и три дрогирана возача.

Забрињавајуће је да се сваког викенда у Српској искључе десетине возача због алкохола, а број несрећа скоро да не пада. Зашто? Зато што казна није довољна. Пракса да се у посљедње вријеме бахатим  возачима одузима аутомобил је одличан корак ка напријед, али потребно је много тога учинити за безбједније путеве и улице. Осим оштријих казни у саобраћају, потребно је измијенити праксу по којој пијани возачи на судовима добијају максимално до 10 година затвора, а често између три и пет.

Свакодневица нас учи да није све ни у кажњавању  јер ни најстроже казне не спречавају оне који пијани ко летва јуре као Шумахер не мислећи да у секунди могу цијеле породице завити у црно.

Зато, без промјене свијести и културе понашања, све што урадимо могло би да буде само још једна шминка на трулеж. Вријеме је да се сви, не само држава и полиција, запитамо какви смо то људи кад не реагујемо док не буде касно? Кад нас Ајлина смрт не погоди толико да промијенимо понашање? Зато, умјесто питања "колико је промила имао", вријеме је да се запитамо колико још младих мора да нас напусти да бисмо се као друштво отријезнили? Како је рекао Албер Ками: "Убијамо оно што волимо,  прећутно, нечињењем, навиком да затварамо очи".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.