Врело љето

Општи избори у БиХ су расписани. Званично ће бити одржани 4. октобра. Изборна кампања на овдашњем политичком тржишту је константна. Она се не прекида. Само што ћемо идућих мјесеци слушати још агресивније приче политичара како ће поправити стање у земљи, како ће нам све бити сјајно и бајно само ако искључиво за њих гласамо.

Већ чујемо информације да ће просјечне плате бити 2.500 марака, да ће пензије енормно да расту, да ће болнице и школе бити обновљене, да нам стижу инвеститори са свих страна, да слиједи отварање нових радних мјеста, те да ће новац пореских обвезника давати и "шаком и капом" грађанима ове земље.

Дакле, слиједи нам врело љето по питању изборних обећања. Као и прије двије, односно четири године. Само што је сваке љето пред изборе све врелије. Температура ће енормно да расте у базама политичких странака. И то је једино и што ће, да се разумијемо, и да расте ове године. Наравно, поред цијена свега и свачега. Оне скале које показују животни стандард грађана сигурно неће. Могу само да стагнирају или евентуално да падају.

И тако ће, без имало сумње бити и након окончане изборне битке за прве људе односно предсједнике Републике Српске и ФБиХ, чланове Предсједништва БиХ али и посланике нам у силним парламентима у овој земљи. Када би пребројили све народне посланика у скупштинама у БиХ, сигурно би дошли до податка да их имамо више него становника у многим локалним заједницама у овој земљи. И сви они папрено наплате тај свој политички ангажман. Многи од њих није ни срамота да кажу да ће поново бити на изборним листама иако ништа нису урадили у претходном периоду. Односно, јесу. Узели су само од пореских обвезника паре за (не)рад. И тако планирају да наставе. Сви они редом.

А, обећања. Њих је било и биће. Само што је ваљда већина грађана ове земље, након свих претходних изборних циклуса у којима су изварани безброј пута, коначно схватио да се од онога што се спомиње у изборним кампањама мало шта уради. Јер наши политичари свој посао су итекако усавршили, а то је да обећају све, испоруче ништа, а власт наплате од народа који једва преживљава. И тако већ деценијама.

Ако још постоје они који насједају на бајке о бољем сутра, онда проблем више није у политичарима, већ и у народу који упорно награђује нерад и обману. И све док год се гласа за бајке, у које тешко да вјерују и малишани, у овој земљи једино ће расти цијене, страначки апетити и број оних који из БиХ одлазе без намјере да се икада врате. Избори код нас, дефинитивно, нису борба за бољи живот грађана, него за бољи живот политичара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.