Ваљање у блату

Један дио Републике Српске поново је потопљен и то махом онај исти гдје је тамошњи народ кроз неких десетак година, у неколико наврата, са зебњом гледао у небо, молећи се да сунце што прије гране те да спасу што се спасити може у суморно доба.

Добар дио становника је протеклих неколико дана поново стрепио док је вода надирала. Ријечна корита су опет постала тијесна, а потоци ојачали до ранга бујице која носи све пред собом онако како најбоље умије. И пријетила је изнова свему што су мјештани, углавном из угрожених подручја, из муља већ вадили и чистили, а некима је запријетила по први пут те на дјелу показала сву своју моћ.

Како се времена мијењају, тако и у наше животе доносе бројне промјене са којима морамо да научимо живјети ако желимо да опстанемо. Оне климатске су, свакако, на врху те листе.

Јасно је да већ свака јача киша, која не престаје два дана, већ наредног буди страх и реченицу: "Само да се не понове 2010. и 2014. година". И заиста, сваки такав дужи пролом облака пријети да врати већ виђено - спасавање људи и онога што су за живота створили. И просто се намеће питање - због чега? Да ли је урађено све што се могло у систему одбране или има још "рупа"? Да ли је све што је стигло кроз донације и кредите утрошено до задњег евра или марке тако гдје је и за шта и требало те да ли смо и ми, као обични грађани, својим понашањем у добром дијелу кривци за запушене одводе те ријечна корита пуна смећа? Или је, ипак, небо јаче од свега тога?

Свака непогода је прича за себе и из сваке би требало извући поуке, као што и јесу поједине локалне заједнице у сливовима Укрине, Саве, Дрине, Врбаса, Босне те су овај пут, уз добру координацију између власти, служби и становништва и успјеле да правовременом реакцијом у старту спријече већу катастрофу.

Чињеница је, ипак, да сви морамо још много да урадимо у својим срединама, а уз помоћ и врха Републике, како бисмо што спремнији дочекали нови талас који је могућ већ и сутра, уколико не желимо да нам вода дође и пређе преко грла те да се ваљамо у блату.

Све то важи и за домаћу политичку сцену на којој се не зна, како народ зна да каже - с које је стране ведро и ко је, на крају баладе, власт, а ко опозиција. Сви желе власт, што и јесте на крају крајева сврха бављења политиком, како овдје тако и изван граница БиХ, само што под овим дијелом неба појединци то покушавају упаковати у мало другачији целофан.

Нова партнерства су на помолу и прогнозе говоре да ће почетак априла бити у том знаку, али цијела година, као и свака наредна, мора да буде одраз онога што је ономад, прије готово три деценије, договорено и потписано у градићу Дејтон. С оне стране "баре". Све друго је и горе од ваљања у блату, а народ уз све своје муке види ко је ко и зна да чита како треба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.