Унитарни правац

БиХ је земља протекторат дуже од три деценије. Живи свједоци тога и даље су Канцеларија високог представника и Уставни суд БиХ, институције чије је сједиште у Сарајеву, а појединци су се намерачили да колонијалну управу и даље јачају довођењем тамо неких страних експерата у фотеље, у којима би, у свакој нормално држави, сједили домаћи стручњаци.

Дејтонски мировни споразум, иако увелико оскрнављен, још је једини оквир у којем се БиХ креће. И у којем и може да се креће све до момента у којем би домаћи лидери и кључне свјетске институције, које су те 1995. стале иза тог акта, саопштили да је заједнички став да се окреће нова страница.

Све до тада Дејтон је све што имамо. Што нас држи заједно под овим дијелом неба и гура на договор о свим питањима. Од оних финансијских, детаља у сектору одбране, до ставова у спољној политици.

Иако је класични примјер модерне колоније у 21. вијеку, БиХ има правила по којима би требало да функционишу њене институције. Међутим, ако је већ, а и јесте, олако кршен Општи оквирни споразум, и то махом од странаца који су својевремено били умислили да су шерифи, не чуди да се још лакше прелази преко неких других правних прописа.

Борба за састав и начин одлучивања у Комисији за очување националних споменика, која је једна од ријетких институција коју је предвидио Дејтон и којој је посвећен и његов анекс осам, избила је у први план. Поново је, тврде упућени у ту причу из Српске, на сцени покушај да се страни експерти који су "избачени" одлуком коју су подржала сва три члана Предсједништва БиХ, врате у ту институцију. И не само да попуне столице, него и да гласају. Овако или онако. По потреби. По нечијој жељи.

Прича о тој комисији пуна је контрадикторности. Све недоумице ће, или би барем требало да буду разјашњене до сједнице Народне скупштине Српске, на којој ће посланици рећи шта мисле о вету коју је на ту спорну одлуку ставила српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић. На акт који су силом у Предсједништву гурале и прогурале њене колеге из ФБиХ на тој адреси.

Надлежни треба да до детаља изнесу све о оспореним одлукама те да при томе не оставе ни мрву простора за различита тумачења, спекулације нити бојазан. Јер то није рецепт за јединство, већ микс за раскол.

На оваквим стварима, гдје је у питању Република Српска, њена права да буде питана приликом одлучивања у БиХ, те могућност да заустави све што није у складу са Дејтоном и њеним интересима, нема подјеле на власт и опозицију. У тим случајевима, уз пуну искреност, треба да свој посао обаве институције и стану у крај безакоњу и сталним покушајима бошњачких функционера да прегласавањем, на било којој адреси, рјешавају ствари у БиХ.

Комисија за очување националних споменика је само један примјер за то, а сви смо свједоци колико су пута призивали странце када осјете немоћ или да се ствари не одвијају у правцу који су зацртали. Оном унитарном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.