Улагање у живот

Прије неколико година вијест да је у школским клупама из године у годину све мање ђака, да се нарочито у мањим срединама затварају подручна одјељења и школе, а просвјетни радници остају без посла, више није била изненађење, већ очекивана посљедица лоших демографских кретања.

Ове године, међутим, слика је, макар на тренутак, другачија. Разлика од око 300 првачића више у односу на лани није само статистички податак, већ и трачак наде да негативни трендови можда ипак нису незаустављиви.

Готово 9.000 малишана ове јесени први пут ће сјести у школске клупе широм Српске. То је вијест која радује родитеље, наставнике и све оне којима је стало до будућности Републике Српске. Охрабрује и чињеница да се осим већег броја уписаних првачића посљедњих година може чути и да се број ученика у појединим средњим школама стабилизује након дугог периода пада. Све то буди наду да би демографска слика, уз одговарајуће мјере и повољније друштвене околности, могла почети да се мијења набоље. Још је важније што ове бројке показују да, упркос бројним изазовима, нису угашене све шансе за опоравак.

Да ли је ријеч о нешто већем броју рођене дјеце прије шест година, мањем одласку становништва или повратку појединих породица, показаће детаљније анализе. Оно што је сигурно јесте да сваки нови ђак представља повод за задовољство, јер свака пуна учионица значи да неко мјесто и даље живи, да се у њему чује дјечја граја и да постоји разлог да школа остане отворена. Посебно радује чињеница да ове године није било локалне заједнице без иједног уписаног првачића, јер и то говори да живот, колико год био отежан, није потпуно замро ни у најмањим срединама.

Ипак, један добар податак не може избрисати деценијски минус. Демографи с правом упозоравају да прошлогодишњи број рођених, који је поново пао испод 9.000, не оставља много простора за еуфорију. Већ за неколико година данашње охрабрујуће бројке могле би поново кренути силазном путањом уколико изостану озбиљне и дугорочне мјере. Борба за свако новорођено дијете не води се само једнократним новчаним давањима, већ сигурним радним мјестима, доступним вртићима, квалитетним школама и условима због којих ће млади пожељети да своју будућност граде управо овдје. Зато овај позитиван помак не треба посматрати као предах, већ као обавезу да се настави са политикама које ће дати дугорочне резултате.

Оптимизам јесте добродошао, али само ако буде праћен одговорним потезима и истрајношћу, јер права побједа неће бити 300 првачића више у једној школској години, већ тренутак када овакве вијести престану бити изузетак и постану нова, лијепа свакодневица Српске. Ниједна инвестиција није вреднија од оне која на јесен напуни школске клупе дјечјим осмијесима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.