Украјинска криза између два концепта

Свијет се први пут послије Другог свјетског рата суочава са видљивим расколом унутар онога што смо последњих 80 година називали политичким Западом, чија је основна идеолошка подлога била либерализам, политичка теорија која је хегемонистички доминирала великим дијелом свијета.

Трампов суверенизам и дугорочни економски интереси разарају некадашње јединство и стварају неочекиване савезе. Дијели се оно што је до јуче изгледало недјељиво и спаја се оно што је до јуче изгледало неспојиво. У петак, 28.2.2025, наочиглед читавог свијета кулминирало је нешто што се посљедњих мјесеци наслућивало да се иза брда ваља. Трамп жели брзи мир у Украјини, успостављање повјерења са Русијом и право на експлоатацију Америци потребних ријетких минерала, а које Украјина има у изобиљу. Зеленски прије потписивања било каквог споразума о миру жели безбједносне гаранције Запада за трајну безбједност Украјине. Његова нетрпељивост према Русији и Путину је временом прерасла у нескривену мржњу, па не прихвата било какве будуће руске гаранције безбједности Украјине. Тај његов однос је потхрањиван од стране извјесних европских земаља, прије свега Велике Британије и Француске. Они желе да непријатељство између Украјине и Запада са једне стране и Русије са друге стране трајно и остане.

Дакле, главно питање је са којим степеном, од стране кога и на који начин ће Украјина добити трајне безбједносне гаранције са којима би била задовољна. Француска је тајно преговарала с Украјином о експлоатацији минерала. И Европска унија жели своје парче торте, поготово што је и она уложила сопствене паре (око 120 милијарди евра) ради помоћи Украјини. Французи и Британци су спремни да у Украјину пошаљу сопствене "мировне" трупе као гаранцију њихове безбједности. Свима је познато правило "Чија је чизма на некој територији, тај има право да је и гази". Трамп нема намјеру да шаље своју војску за одржање мира у Украјини, али и зна да Руси неће прихватити западну војску, као дио мировног плана. Дакле, распоређивањем европских трупа на територију Украјине, продужава непријатељства и смањује изгледе за постизање мира.

Повјерење

Трампова замисао коначног мировног рјешења укључује изграђено повјерење између Запада и Русије и уважавање руских безбједносних интереса. Он је сагласан са руским концептом уравнотеженог европског и свјетског глобалног безбједносног система. Због тога двије моћне дипломатије не сједе скрштених руку. У четвртак, 27.2.2025. године, у Истамбулу настављен је високи дипломатски сусрет између Руса и Американаца на којем је договорено међусобно оживљавање амбасада и дипломатских контаката. Тај догађај је означен као почетак отварања процеса у вези са изградњом међусобног повјерења. Јер, контакти инспиришу наду, а без вјере и наде у успјех нема ни успјеха.

Поред Ирана, као геополитичке тачке око које САД имају намјеру да остваре сарадњу са Русијом, важно поље сарадње Трамп види и на простору Арктика. Русија има највећу флоту ледоломаца у свијету (34 на дизел и 11 на нуклеарни погон). Такозвани Сјеверни пловни пут ће у будућности све више добијати на значају, како због климатских промјена, тако и због повећане способности ломљења леда. Русија је понудила Америци сарадњу у вези са заједничким истраживањем природних ресурса на простору Арктика. Такође је ставила на сто понуду о заједничком улагању у енергетику, у производњу високотехнолошке робе и у експлоатацију ријетких минерала на простору Русије.

Идеја отопљавања односа између САД и Русије се никако не свиђа Великој Британији и Француској. Оне желе да остану "кратких рукава" што се тиче експлоатације руских (и украјинских) природних ресурса. Због тога су увјерили Зеленског да у разговору са Трампом никако не смије пристати на то да буде постигнут мир који би подразумијевао било какав облик повјерења у Русију и у Путина. Та идеја по сваку цијену треба да буде компромитована. Увјерили су Зеленског да Европска унија заједно са Великом Британијом има, и без Америке, способности да се трајно супротстави Русији и њеним намјерама. Због тога ће убрзано настојати да издвајају већа финансијска средства за војне буџете. Постизање трајног мира по америчкој концепцији морало би да доведе до укидања санкција Русији, како америчких тако и европских, али подразумијевало би и одмрзавање 230 милијарди евра замрзнутих руских средстава, које они имају намјеру да усмјере у обнову Украјине, као инвестицију у сопствену корист.

Судбина свијета

Дакле, дошло је до сукоба двије концепције, или двије стратегије приступа рјешавању проблема у Украјини. Због сукоба те двије концепције, утемељене на интересима једних или других, дошло је до инцидентног разговора у овалном салону. Трамп се понашао у складу са привилегијом лидера великих сила - не казати само оно шта мисли, већ казати и оно шта хоће. Укидањем војне помоћи Украјини показао је да не блефира већ да је озбиљан у сопственој намјери.

С намјером да умање зависност од непредвидивих америчких потеза под администрацијом Доналда Трампа, Велика Британија заједно са Европском унијом ће настојати да значајно повећа средства за војне буџете и да се убрзано наоружа. Вјероватно им је визија да изграде нови снажан геополитички ентитет на свјетској сцени - Европу. Тај ентитет би настојао да изгради самосталну и независнију економску, одбрамбену и безбједносну политику, а задржао би неолиберализам као основну идеолошку подлогу свога дјеловања и намјеру доминације великих над малим унутар Европе (Њемачки концепт из времена нацизма). Пошто би НАТО изласком САД из чланства отишао у историју, европски дио те организације (вјероватно без Турске, али са Молдавијом и Украјином) би се реорганизовао у сличну организацију која би гарантовала безбједност ентитета - Европа. На озбиљан отпор земаља како што су Мађарска, Словачка, па и Италија озбиљно се не рачуна. Земље западног Балкана и до сада нико ништа није питао. У овој варијанти геополитичка битка неолибералних демократа за руске (и украјинске) природне ресурсе се и даље наставља, али без Сједињених Америчких Држава. За то ће им свакако бити потребно доста времена, али то вријеме тече на међусобном убијању два словенска народа, што је пожељан губитак. У међувремену може се десити да технологија САД, уз пристанак Русије, уђе међу руске природне ресурсе. Европљани ће свакако покушати да кроз намјеру куповине америчког оружја прикажу Америци да је и њихов економски интерес наставак непријатељства према Русији, јер су они свакако одлучили да удуплају своје војне буџете.

Онај који зна да игра шах види да Европа већ касни најмање три потеза за Америком.

Како год било Европа се први пут након Другог свјетског рата одлучила да супротстави Сједињеним Америчким Државама. Свијет од посљедњег петка изгледа много даље од мира у Украјини него што је изгледао само дан раније. Од тога која ће стратегија превладати - брзи мир или наставак крвавог руско-украјинског рата можда одреди судбину свијета наредних деценија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.