Фото: ГС
Након неколико тешких и турбулентних година обиљежених глобалним кризама, почевши од пандемије вируса корона до сукоба у Украјини, произвођачи пелета у БиХ коначно су кренули путем опоравка.
У првих шест мјесеци ове године извоз пелета из БиХ већи је за око 4,3 милиона КМ у односу на исто полугодиште лани, што је знак стабилизације тржишта, али и повратка старих купаца, које су изгубили током 2022. године због забране извоза.
За том кардиналном одлуком надлежни су посегнули с циљем да обезбиједе довољна количина пелета за домаће тржиште, али такав потез без сумње је за произвођаче пелета био кобан. Изневјерени, многи купци из Италије и Словеније отказали су им сарадњу у годинама које су услиједиле, због чега је производња била на ивици опстанка.
Иако су намјере надлежних биле добре, резултати такве одлуке били су далеко од очекиваних. Поред финансијских губитака, домаћи произвођачи су изгубили углед на ино-тржишту.
На овом примјеру се показало да је она чувена изрека: "Пут до пакла поплочан је најбољим намјерама" апсолутно тачна.
Због немогућности пласмана произвођачи су били суочени са проблемом складиштења великих количина непродатог пелета који је пропадао, што је на крају довело до гашења радних мјеста и погона у неколико производних предузећа. Све то додатно је погоршало економску ситуацију у сектору дрвопрерађивачке индустрије, који се суочава са низом препрека већ дужи период.
А све је могло другачије само да је било комуникације на релацији власти и привреде. Да су доносиоци одлука чули вапај произвођача који су, када су подмирили домаће тржиште, молили да буде подигнута рампа за извоз, бројни проблеми би били избјегнути.
Срећом, ситуација се сада мијења на боље. Извоз се поново захуктава, а повјерење старих купаца враћа.
Треба се надати да ће надлежни коначно почети учити из својих грешака. Сљедећи пут, умјесто наглих и непромишљених потеза, требало би да анализирају тржиште, сагледају све позитивне и негативне ефекте и на крају донесу одлуку која неће бити погубна по домаћу привреду. Колико су тешки и промишљени кад треба забранити увоз жита и повраћа из иностранства, исти су такви и код доношења одлука у вези са спуштањем рампе за извоз било које домаће робе. Сарадња са привредницима, умјесто наметања рјешења, мора постати пракса, ако се тежи просперитету и јачој економији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике