У палати принца паликуће

Сутра је један од митских датума српске и југословенске историје, датум коме не треба наводити годину, уосталом, датум по коме се зове једна важна београдска улица: Двадесет и седми март.

Око демонстрација након потписивања приступања тадашње Краљевине Југославије Тројном пакту воде се бурне историјске, и не само историјске, расправе. Некад је доминантна интерпретација била варијација на ону Черчилову да је Југославија тада "пронашла своју душу". Сада пак у Србији има све више оних који овај датум проглашавају погубним. То су углавном исти они који вокабуларом германске пропаганде сатанизују "Младу Босну", али та паралела нам овдје неће бити тема. Више ћемо се заправо бавити микролокалитетом церемонијалног потписа, дакле, чак и не толико Бечом као Бечом, колико Палатом Белведере. Било је нечег историјски сигнификантног, да не кажем баш циничног, у избору управо овог мјеста за тај дипломатски "ивент". А та знаковитост односно цинизам иду вијековима уназад.

• ПАД И ПРОПАДАЊЕ

Белведере је изграђен за једног чувеног војсковођу. Како то с војсковођама бива, једни га памте као јунака, а други као, да употријебимо једну публицистичку фразу, "принца паликућу". Ради се, наравно, о личности коју историја памти као Еугена Савојског. У парафрази наслова биографије човјека присутног на потписивању у Белведереу, Иве Андрића, наиме, Еуген Савојски је водио "један европски живот". Поријеклом је био Италијан, родио се у Паризу, а био је аустријски војсковођа. Рођен је 1663, односно, што може бити симболички занимљиво, тачно двије деценије прије Друге опсаде Беча.. Није погрешно рећи да њеним неуспјехом, из турске перспективе, заиста почиње пад и пропадање Османског царства. У ратовима који су пратили рану фазу тог пропадања, истакнуће се управо Еуген Савојски. Кажу да је Савојски својим побједама удвостручио територију под контролом Хабзбурга што се доста коси са оним стереотипом да је Хабзбуршка монархија посједе стицала браковима и дипломатијом. Исто тако, Еуген Савојски није био милитаристички фах-идиот. Био је образован човјек који се, примјера ради, дописивао са великим филозофом Лајбницом. Такође, бавио се математиком и природним наукама. Ипак, од младости је имао изразите и интензивне војничке амбиције, а у војску Аустрије се укључује тек што није успио у намјери да буде дио армије Француске.

• МИЛИТАРИЗАЦИЈА БАЊАЛУКЕ

Његови походи често су се тицали територија на којима су живјели и живе Срби. С тридесет година, Савојски је постао фелдмаршал, а са четрдесет предсједник Дворског ратног савјета. Међу његове велике побједе спада она код Сенте из 1697. кад је турску војску предводио лично султан. Чувена слика Ференца Ајзенхута у згради Скупштине града Сомбора комеморира управо ову битку. Карловачки мир из 1699. те Пожаревачки мир деветнаест година касније производ су војних побједа Еугена Савојског. Готово сви већи ондашњи градови на Балкану имали су неко искуство с његовим трупама. Сарајево је, примјера ради, спалио, а из једног научног рада о милитаризацији Бањалуке аутора Братислава Теиновића из Музеја Републике Српске сазнајемо да је за вријеме похода Еугена Савојског Бањалука "већ увелико била позната као стара османска ливница жељезне  муниције" чији је успон трајао све до Бањалучке битке. Иначе, Бањалучка битка се одиграла недуго након смрти Еугена Савојског као једна из низа борби у којима је Отоманско царство успјело ипак да смањи огромне територијалне губитке са самог краја седамнаестог и у прве двије деценије осамнаестог вијека. Дипломатски је тај "турски повратак" запечаћен Београдским миром из 1737. којим Отоманско царство под своју власт враћа централну Србију скупа са Београдом. Аустрија је успјела да задржи Темишварски Банат. Тако је на тој територији, коју је освојио Еуген Савојски, остало масовно да живи германофоно становништво. Скоро два и по вијека касније, њихови потомци попуњаваће злогласну дивизију која је име, сасвим природно и логично, добила управо по Еугену Савојском. Јер тај Еуген Савојски то је тај ноторни Принц Еуген за кога су многа наша дјеца чула из потресних стихова Бранка Ћопића.

• ЈУЖНА ПРУГА

Палата Белведере је за људе са "наших страна" често бивала прва бечка "лендмарк" грађевина коју би угледали дошавши тамо гастарбајтерски или туристички. Палата се, наиме, налази у непосредној близини данашње Главне жељезничке станице у Бечу (Хауптбанфох) изграђене релативно недавно на мјесту некадашње Јужне жељезничке станице, Јужног колодвора (Зудбанхоф) гдје су пристизале композиције са југа из Љубљане, Загреба, Београда, Сарајева. Белведере је саграђен на посједу који је крајем седамнаестог вијека купио Еуген Савојски, а налазила се уз сами Ренвег, тадашњу цесту за Будимпешту, а који је данас једна од познатијих бечких улица. Сама палата почиње да се гради у вријеме док је Еуген Савојски у Београду. Градња је завршена 1722. Кад је Еуген четрнаест година касније умро, иза њега није остао тестамент. Појавила се, наравно, оставинска дилема, али напосљетку је пресуђено да Белведере припадне Еугеновој нећаки Викторији. Она је неко вријеме живјела у палати, а затим је одлучила да је прода. Након неког времена, власница је постала царица Марија Терезија. Ова палата је имала различите функције све до пред крај деветнаестог вијека кад је постала званична резиденција за престолонасљедника; у том периоду то је био нама добро познати надвојвода Франц Фердинанд. Официјални станар Белведереа убијен је, дакле, у Сарајеву, истом граду који је први власник Белведереа – спалио. Знамо сви да је Сарајевски атентат био повод за Први свјетски рат, а да је једна од посљедица овог рата било брисање Аустро-Угарског царства и краљевства са географске и политичке мапе свијета. У новоуспостављеној Републици Аустрији, Белведере постаје власништво Државне галерије. Палата је, дакле, национализована и отад припада "културном сектору" као галерија и музеј. Имајући у виду Хитлеров однос према Првом свјетском рату, тешко може бити случајна његова одлука да баш у Белведереу Југославија приступи Тројном пакту. Други свјетски рат у то вријеме већ траје. У том рату је палата била оштећена у бомбардовању, а послије њега, нарочито у посљедњим деценијама бива једна од омиљених дестинација "културног туризма" у којем је вјероватно најважнија атракција Климтов "Пољубац”. Од Еугена Савојског до Климта – није то лоша еволуција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.