У цара долара козје уши

Немаља Плотан
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: У цара долара козје уши

У народној причи, цар Тројан је крио да има козје уши. Свако ко је то сазнао морао је да ћути, јер је од тога зависио цијели царски углед. Али тајна која се зна не остаје тајна дуго. Свијет данас има свог цара, а зове се долар. Његова круна сија јаче него икад: берза биљежи рекорд за рекордом, а индекс Стандард енд Пурс 500 иде ка четвртој узастопној години двоцифреног раста. Али док двор слави, у подруму се шапуће. Принос на тридесетогодишње америчке државне обвезнице премашио је 5,3 одсто, приближивши се највишим нивоима у више од двије деценије, што указује на растућу забринутост инвеститора због дугорочних инфлаторних и фискалних ризика.

У политичком смислу, свијет се налази у стању збуњености, јер пролази кроз геополитичке трансформације; док је у војном смислу још увијек униполаран, јер Сједињене Америчке Државе (у даљем тексту САД) још остају једина сила на свијету која може да пројектује своју војну моћ на било којој глобалној локацији. Међутим, у економском смислу се већ налазимо у мултиполарном свијету, а популарно је вјеровање да се због новца свијет врти у круг. Дакле економија је главна сила која и у политичком и у војном смислу гура свијет ка мултиполарном поретку, посебно ако долар изгуби своју круну.

  • Кад круна жуља

Након завршетка Другог свјетског рата, нови економски поредак је успостављен на основу договора који је услиједио након састанка у Бретон Вудсу 1944. год, када су 44 делегације дизајнирале глобалну економију. Појавиле су се идеје слободне трговине и економске међузависности, не као економске идеје које гарантују просперитет, већ као политичке идеје које гарантују глобалну стабилност и мир. Из ових идеја су произашле институције као што су Свјетска банка и Међународни монетарни фонд, а долар је добио статус свјетске резервне валуте. До 1971. године, долар је био везан за злато, све док амерички предсједник Ричард Никсон није напустио златни стандард. Ова позиција дала је долару статус такозване "егзорбитантне привилегије", што је омогућило САД да одржава огромне буџетске дефиците и тако финансира свој огромни војни буџет, као и војне базе широм свијета. Доминација долара омогућила је успостављање униполарног свјетског поретка. Међутим, ово је довело и до тога да САД имају укупан државни дуг од 40 билиона америчких долара.

Када је Трамп преузео власт у 2025. години, САД су 4. годину за редом имали годишњи трговински робни дефицит од билион америчких долара. Отуда је и дошла идеја да је неопходно да се Америка врати економским идејама које су је и довеле у статус суперсиле- економском национализму. Ово је идеја коју је развио њемачко-амерички економиста Фридрих Лист у 19. вијеку, а која у главни фокус економског развоја ставља јачање нације. За њу се често везују идеје протекционизма, индустријализације, тарифа и субвенција- као инструмената за јачање политичке и економске позиције држава. Трампов савјетник у првом мандату је био Стив Бенон који се отворено прокламовао као економски националиста, а Трамп је своју политику поновне индустријализације и увођења тарифа назвао "логиком здравог разума". Када највећа свјетска економија промјени свој економски правац, то је назнака у ком правцу ће ићи и глобална економија.

Са друге стране, имамо другу највећу економију Кину, чија политика одавно има обрисе економског национализма. Запад је вјеровао да ће укључивањем Кине у Свјетску трговинску организацију, чиме би она постала саставни дио западног економског поретка, од ње да направи либералну демократију. То је и централна идеја теорије модернизације која каже да економски просперитет води ка политичкој либерализацији, а либерализација води ка економском просперитету. Међутим, то се у случају Кине није догодило, јер је Кина постала економска велесила, која је западну економску хегемонију довела у питање, посебно када је започела највећи геоекономски пројекат у историји човјечанства, тзв. "Појас и пут", познат и као Нови пут свиле.

Глобалне пандемије, кризе, санкције, геополитичко натјецање и многи други фактори гурају све остале државе у правцу економског национализма и самоодрживости, што у коначници може читаву глобалну економију да доведе до њезине фрагментације, а долару угрози његову позицију.

  • Ерозија

Руске банке су због рата са Украјином биле избачене из СВИФТ-а (SWIFT), што је заправо отворило врата финансијској мултиполаризацији свијета. СВИФТ систем је заправо систем за поруке које користе банке како би се извршила прекогранична плаћања. Иако је свијету био представљен као независна технологија која омогућује финансијском сектору глобалну инфраструктуру, убрзо је било очигледно да је ова технологија у рукама САД, које су СВИФТ користиле за остваривање својих геополитичких циљева. То је први пут постало очигледно 2012. године, када је због политичких разлога Иран био искључен из овог система, што је проузроковало да Иран изгуби преко пола прихода од нафте. Рат у Украјини је додатно гурнуо свијет у правцу мултиполарности, када је политички запад замрзнуо имовину Централне банке Руске Федерације у вриједности од 300 милијарди америчких долара. То су били јасни сигнали за Кину и за Руску Федерацију да крену у правцу успостављања својих платних система који су независни од СФИТ-а. Кинески ЦИПС данас повезује преко 1500 кинеских банака, а руски СПФС преко 550 руских; а умјесто долара трансакције се врше у националним валутама.

Појава нових технологија као што су дигиталне валуте централних банака даје нову димензију економској мултиполарности. Дигитална валута централних банака је трећа врста новца, а ако се узме у обзир да 96 одсто централних банака у свијету развија своју дигиталну валуту, постаје сасвим јасно у ком правцу се креће свијет. Банка за међународна поравнања је у сарадњи са централним банкама широм свијета почела да развија нову инфраструктуру за прекогранична плаћања која користи дигиталне валуте централних банака. Један од њезиних најпознатији иницијатива је Ембриџ (mBridge), који повезује Хонг Конг, Кину, Тајланд, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате. Замисао иницијативе јесте успостављање новог система који омогућује прекогранична плаћања преко централних банака, без потребе за трећом страном и системима као што је СВИФТ. Поред пројекта Ембриџ, постоје и пројекти Агора и Данбар, који повезују западне централне банке као што су централне банке Француске, Енглеске, Јапана, Јужне Кореје и њујоршке Федералне резерве.

Интересантно је то што је Банка за међународна поравнања одустала од даљег развоја ових прекограничних платних система, под изговором да су пројекти сазрили. Међутим, прави разлог се крије у томе што су земље почеле да даље развијају ову технологију са геополитичким циљем стварања нове финансијске архитектуре свијета која је независна од постојећих.

Једно од највећих геополитичких питања у наредних 10 до 15 година биће будућност долара као свјетске резервне валуте. Наиме, Доналд Трамп је забранио развој дигиталног долара, подстичући развој стејблкоина. Иако велика већина централних банака ради на развоју својих дигиталних валута, САД остају привржене старом моделу, чиме ризикују да буду искључене из нове дигиталне финансијске инфраструктуре. Ако би Саудијска Арабија напустила петродолар и успоставила прекогранични платни систем са Кином, нашто налик на Ембриџ иницијативу, то би довело до ерозије позиције америчког долара. Исто тако Европска централна банка одавно ради на развијању дигиталног евра, чије би емитовање захтијевало успостављање нових прекограничних платних система. Ако би Европска унија успоставила нови платни систем са Кином, долар би престао да буде свјетска резервна валута, а САД би изгубиле моћ да финансирају своју војну хегемонију. Тако би цар долар изгубио своју круну, а свијет би војно и политички постао мултиполаран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.