Бањалучка пушница

Вељко Зељковић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Вељко Зељковић Фото: Глас Српске | Вељко Зељковић

Шта се то сиви изнад Бањалуке? Да је магла, већ би окопнила. Да је облак, већ би прошао. Али ово не пролази. Данима се вуче над градом, спушта међу зграде, завлачи у улице и станове.

Бањалучани све чешће гледају у небо, не да виде хоће ли бити кише, него да провјере има ли уопште још нечега што се може удахнути. Није, дакле, ни магла, ни облак. То је ваздух. Тако се бар зове. А какав је, најбоље знају они који ујутро отворе прозор и одмах га затворе. Бањалука је некада била позната по зеленилу, алејама и Врбасу. Сада би туристима, поред обиласка града, могла понудити и посебан програм, неколико дана боравка у смогу, уз бесплатан кашаљ. Ко не подноси такве услове, може до оближњих брда, тамо се још понегдје види и хоризонт.

А како смо дотле дошли? Сигурно не преко ноћи. Годинама се о овом проблему говори углавном онда када се град завије у дим. Онда се мјери, упозорава, објављују препоруке и чека да наиђе вјетар. Када се ваздух прочисти, сви одахну и до наредне зиме као да ништа није било.

А шта се у међувремену ради? Ко контролише шта се ложи у котловима и пећима? Ко провјерава квалитет пелета, угља и другог горива које се продаје на нашем тржишту? Како је могуће да се за неке производе постављају строги услови за извоз, а да купац код куће нема једнако јасну гаранцију шта је купио и шта му излази из димњака? Зар су плућа страних купаца важнија од наших? Наравно, људи морају да се грију. Али нисмо ми први град који има зиму, нити су пећи и котлови од јуче. Проблем је што се контроле и рјешења углавном помињу када већ немамо шта да гледамо кроз прозор.

Своје је, свакако, урадио и урбанистички развој. Зграде су ницале једна уз другу, попуњаван је сваки слободан комад земље, а за зеленило и струјање ваздуха често није било превише слуха. Изгледа да смо направили град у којем се зграде дижу до неба, а ваздух спушта до пода. Још само да и вјетру затражимо урбанистичку сагласност за пролаз.

И онда, када све то дође на наплату, стигну упозорења. Мјерне станице измјере, стручњаци објасне, надлежни препоруче да се не излази без потребе. Ваздух остаје исти, али је барем административно обрађен. Грађанима се савјетује да избјегавају шетњу и физичке активности. Дјеца нека остану унутра, пензионери нека не излазе, спортисти нека направе паузу. Још мало па ће нам препоручити да и до пекаре идемо само ако баш морамо. Док се то не промијени, остаје нам да чекамо вјетар и надамо се да ће урадити оно што годинама нисмо успјели сами. Бањалука има Врбас, алеје, паркове и све више нових зграда. Само јој још недостаје ваздух који се може нормално дисати. А до тада, дими се. И то не само из димњака. Направили смо велику градску пушницу у којој ће се Бањалучани димити и сушити сваке зиме.

Вељко Зељковић ✓ Новинар

Новинар са скоро 30 година искуства. Пише о економији, аналитици и геополитици, аутор је бројних тематских текстова и интервјуа, те од 2018. поново је дио редакције „Гласа Српске“.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.