Листићи и папирићи

Општа већина у новом сазиву Народне скупштине Републике Српске остварена је на гласачким листићима, али за ону, владајућој коалицији пријеко потребну, двотрећинску, било је потребно и једно цедуљче. Папирић који је Милорад Додик уступио Небојши Вукановићу након консултативног састанка уочи заказивања конститутивне сједнице парламента изазвао је хаос готово у равни са ситуацијом из 2014. и наводно никад разјашњене, а у суштини исувише јасне приче са "два папка".

Овај пут све је много транспарентније па нема потребе за тајним снимањем функционера, објављивањем тих снимака и упадима полиције у редакције медија. Биће да смо изузетно напредовали на пољу политичке трговине. Толико да су на ту ишчашену појаву готово сви огуглали и сматрају је сасвим нормалном, чак и пожељном.

Од тог случаја из 2014. у којем је једну од главних улога одиграо лик који је и данас прилично активан и видљив, само на источној обали Дрине, гдје се забавља посљедицама резултата тамошњих избора, па све до данас, на десетине ликова који сваке четврте године моле грађане за глас издало је исте те грађане, прешло у супротни табор (миграције су се дешавале у оба смјера, уз један доминантан) и показало колико ниско може да падне просјечан кандидат ако сам себи постави високе циљеве.

Случај Драгана Чавића из 2018. и данас одзвања посебним призвуком, а други су се, биће да је тако, руководили принципом "кад је могао Чава као највећи опозиционар зашто не бих и ја". Таквих господина "ја" биће и у 12. сазиву НСРС који ће у понедјељак тријумфално заузети позиције у скупштинској сали одакле ће наредне четири године поручивати како је Српска угрожена, уз разлику што ће једни да тврде да смо нападнути споља, а други изнутра.

Како ствари стоје, ових што ће се држати унутрашњих напада биће драматично мање него што их је било дан послије избора. Међутим, разумљив је и такав приступ. Од избора је прошло мјесец и кусур дана, довољно да разуман човјек схвати одакле вјетар дува или са које је стране држава нападнута. Државу је, уосталом, најважније одбранити.

Прије мање од мјесец обиљежена је 35. годишњица оснивања Народне скупштине. Била је то прилика за подсјећање на вријеме када су неки јако мудри људи у Скупштини СР БиХ схватили шта се спрема народу правовремено реагујући, све у складу са уставом и законима. Њих 83 "прелетјело" је тада из квазизаједничких у националне редове, донијело најважније одлуке и утемељило оно што данас имамо, а о чему један солидан број оних од данашњих 83 никако и нимало не води рачуна. Интелектуалне громаде из скупштинских клупа прије 35 година добро су знале шта је држава и како је одбранити. Данашњем парламенту недостаје и интелектуалаца, а и громада. А држава? Држава ће се већ некако снаћи. Срећан рад, трибуни!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.