Трговање уз границу

Пограничне средине двије земље су најбољи доказ за то како, на први поглед физички одвојене, заправо могу и треба да заједнички функционишу да би живот био лакши и једнима и другима, а сви смо свједоци с каквом свакодневицом се мучимо од јутра до сутра.

Међутим, тај кључни доказ је најчешће онај, како се то каже, обични народ, а званичници и њихови сарадници су, с друге стране, они који више подижу, у случају овог поднебља, међунационалне тензије умјесто да их смирују. Али, тако нам је, како нам је.

Живот је такав. Дио представника бирамо сами, други дио нам они наметну, увјеравајући да нема бољих за руководеће позиције у којекаквим службама, министарствима, канцеларијама, а ту је и трећа класа  званичника иза којих стоје моћне свјетске силе. Или чак и не стоје као што је случај са Кристијаном Шмитом, а он је ипак ту и највише бибери овај, надалеко, познати босански лонац.

У томе није, нажалост, усамљен. Бројни домаћи лидери нису оставили добар траг у овој и оваквој БиХ којој не иде, па не иде.

Горућих проблема има на претек, а осим оних о којима се махом копља ломе откако је настала, посљедњих година забрињава и намјера Хрватске да тик уз границу са БиХ одлаже радиоактивни отпад и истрошено нуклеарно гориво из Нуклеарне електране "Кршко".

Званични Загреб је, наиме, власник половине објекта и мора да се побрине и за свој дио отпада. Иако је Словенија, као сувласник, позивала да се тај отпад као и до сада складишти на мјесту гдје и настаје, хрватски стручњаци имају став да је боље да се све то превезе и истовари на Трговској гори. На локацији некадашње касарне Черкезовац.

Иако коријени ове приче сежу у већ сада подаљу прошлост, БиХ је кренула да реагује када је постало јасно да Трговска гора није више једна од опција већ једина.

С циљем адекватне одбране чврстог става да та локација никако, па чак ни у сну, није адекватна за такву једну работу, домаће институције су окупиле на једном мјесту стручњаке и подијелиле им задатке. Дио је добио за задатак да испита природне услове и докаже непостојање истих за долазак такве врсте отпада на Трговску гору, а други да то правнички, аргументима и одбрани ако буде потребе чак и пред међународним судовима.

У одбрану интереса БиХ, прије свега становника у сливу Уне и ње саме,  укључила су се и разна удружења и организације. Ангажована је и правна помоћ групе стручњака из Француске, а онда се деси нешто сасвим неочекивано.

У плану рада Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ, као једне од кључних у ланцу одбране, ни слова о горућем проблему. Ни потписа да се види ко је одобрио да такав акт оде чак и у фазу консултација.

Времена за поправни има, али не и за подилажење, којекаква додворавања и трговину у случају "Трговске горе".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.