Тиха криза

Образовање би требало да буде стуб сваке озбиљне државе и успјешног друштва. Улагање у знање није трошак, већ најисплативија дугорочна инвестиција, јер управо кроз образовни систем обликујемо генерације које ће носити будући развој.

Ипак, упркос одређеним помацима, јасно је да су улагања у образовање код нас и даље недовољна и да захтијевају континуитет и озбиљнији приступ, како на локалном нивоу, тако и на републичком.

Надлежни су посљедњих година предузели одређене кораке, од бесплатних уџбеника и ширења мреже стипендија до различитих видова подршке ученицима и студентима. Међутим, када се чује глас оних којих се то највише тиче, односно ђака, студената и њихових родитеља, постаје јасно да су ти помаци тек почетак и да има још много простора за унапређење.

Један од конкретних проблема са којима се свакодневно суочавају породице јесте питање превоза. Иницијатива средњошколаца из Бањалуке за увођење бесплатног превоза за ученике и студенте то јасно показује. Ако је већ омогућен бесплатан превоз за пензионере, поставља се логично питање, зашто исто право не би имали и они који су свакодневно обавезни да похађају наставу?

За многе родитеље, који већ издвајају значајна средства за школовање дјеце, трошак мјесечних карата није занемарив. Примјер ученика из Бањалуке, који мјесечно плаћају 30 КМ за карту, иако аутобус користе само повремено, најбоље осликава апсурд постојећег система. Често се дешава да дјеца не похађају подручну школу којој припадају, већ централну, због лакшег усклађивања са пословним обавезама родитеља. У породицама са више школараца, овај трошак додатно оптерећује кућни буџет.

Ипак, превоз је само један од проблема. Ученици и наставници годинама указују на недовољну опремљеност школских кабинета, као и на лоше стање појединих школских објеката. Неке школе и даље немају ни фискултурне сале, па се часови физичког васпитања одржавају у импровизованим условима, или се уопште не одржавају.

Додатни изазов представља недовољна повезаност образовног система са привредом. Млади често завршавају школовање са знањима која нису у потпуности примјењива у пракси, што им отежава запошљавање. За разлику од бројних европских земаља, у БиХ још увијек нису у потпуности законски уређени студентски послови, што оставља простор за злоупотребе.

Све ово указује на једноставну чињеницу, образовање мора постати приоритет, не само декларативно, већ и у пракси. Улагање у образовање данас значи улагање у опстанак сутра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.