Све што Уставом БиХ...

…Република Српска и Федерација БиХ као државе саставнице нису изричито пренијеле "Босни и Херцеговини", остављено је да припада државним надлежностима Републике Српске и Федерације БиХ. Устав БиХ је Анекс 4. Дејтонског међународног споразума и темељни је основ настанка, постојања и опстанка послијератне БиХ.

Зато је у члану 3.3.а) Устава БиХ, записано: "Све владине функције и овлаштења која у овом Уставу нису изричито додијељене институцијама Босне и Херцеговине, припадају ентитетима." Уз одређење из Преамбуле Устава БиХ да се БиХ састоји од Републике Српске на 49 одсто и Федерације БиХ на 51 одсто територије, то је други камен темељац дејтонске БиХ. Ове одредбе потпуно и јасно одређују уставноправну и територијалну структуру, али и квазидржавно уређење ентитета просто названог "Босна и Херцеговина". 

Дејтонски споразум и његове анексе писали су амерички правници, па су преписали и многе одредбе Устава САД као сложене државне заједнице, између осталог и Амандман 10. који гласи: "Права која нису овим Уставом дата Сједињеним Америчким Државама, нити су ускраћена државама, остављена су свакој појединој држави или народу." 

Шта јесу функције и овлашћења ентитета БиХ

ПРВО: Чланом 3.1. Устав БиХ прецизно набраја надлежности институција Босне и Херцеговине: "а) Спољна политика; б) Политика спољне трговине; в) Царинска политика; г) Монетарна политика како је предвиђено у Члану VII; д) Финансије институција и за међународне обавезе Босне и Херцеговине; ђ) Политика и прописи у вези са питањима имиграције, избјеглица и азила; е) Спровођење међународног и међу-ентитетског кривичног закона, укључујући и односе с Интерполом; ж) Успостављање и рад заједничких и међународних комуникацијских капацитета; з) Регулисање међу-ентитетског саобраћај; и) Контрола ваздушног саобраћаја." 

Дакле, "Босна и Херцеговина има надлежност за ПЕТ ПОЛИТИКА (спољну, спољне трговине, царинску, монетарну, имиграција/избјеглице/азил) ДВА РЕГУЛИСАЊА ПРОПИСИМА (питања имиграције, избјеглица и азила, и међу-ентитетски саобраћај). Поред ових набројаних политика и прописа, нивоу БиХ припадају РАДЊЕ - спровођење међународног и међу-ентитетског кривичног закона, укључујући и односе с Интерполом, (али без успостављања посебних институција БиХ). Друга уставна РАДЊА БиХ је успостављање и рад заједничких и међународних комуникацијских капацитета. Овдје Устав БиХ изричито одређује "успостављање и рад", а што је интересантно као назив, одређује да су то "заједничке" институције. Ово је доказ да судије Уставног суда БиХ нису пажљиво читали Устав БиХ, када су по апелацији Дениса Звиздића одлучиле, а чиме се 20. јануара 2023. године др Звиздић и похвалио: "Данас је Уставни суд БиХ прихватио моју апелацију и прогласио синтагму "заједничке институције" неуставном. Ово је хисторијска одлука јер је Уставни суд трајно потврдио да БиХ по свом карактеру није државна заједница, већ држава са својим суверенитетом и хисторијским континуитетом." Удробио Д.З. и што није писало у одлуци Уставног суда БиХ. Уобичајене подвале, лажи и преваре муслиманске стране. 

ДРУГО: Као надлежност ентитета "Босна и Херцеговина", Устав БиХ још одређује и доношење изборног закона којим ће се регулисати: а) избор посланика у Представнички дом Парламентарне скупштине - члан 4.2.а) и б) чланова Предсједништва БиХ - члан 5.1.а). Изборним законом на нивоу БиХ не може се регулисати избор одборника и начелника општина и градова, предсједника Републике Српске и Федерације БиХ, као ни посланика у парламентима Републике Српске и Федерације БиХ, нити делегата у Вијеће народа Парламентарне скупштине, јер су то по Уставу БиХ искључиве надлежности двије државе саставнице БиХ. Мора се нагласити да ентитет "Босна и Херцеговина" није изборна јединица ни за један заједнички орган БиХ, већ су то по Уставу БиХ искључиво Република Српска и Федерација БиХ. Поготово „ЦИК БиХ“ није изборна јединица за избор делегата ПДП-овог Ненада Вуковића у Вијеће народа из охлађеног киндер-јајета. 

ТРЕЋЕ: У погледу држављанства, Устав БиХ потврђује статус Републике Српске и Федерације БиХ као држава. Тако у члану 1.7. Устава БиХ пише: "Постојаће држављанство Босне и Херцеговине које ће регулисати Парламентарна скупштина, те држављанство сваког ентитета које ће регулисати сваки од ентитета, под условом да су сви држављани било којег ентитета тиме и држављани Босне и Херцеговине." Ова одредба је од изузетне важности и у случају тзв. "државне имовине", зато што то поништава све одлуке Уставног суда БиХ које се односе на тзв. "државну имовину". Почев од одлуке број У 1/11 у којој пише: "Утврђује се да Република Српска нема уставну надлежност за регулисање правне материје која је предметом Закона о статусу државне имовине која се налази на територији Републике Српске, јер се питања која се односе на утврђивање својинског статуса државне имовине, као и надлежност у вези с тим између државних и ентитетских органа требају регулисати законом који ће бити донесен на државном нивоу зато што се ради о у искључивој надлежности државе БиХ." Наиме, када би по Уставу БиХ ентитет "Босна и Херцеговина" имао "државну имовину", онда би у Уставу писало да закон о државној имовини доноси Парламентарна скупштина, као што пише за држављанство ! Не би Уставни суд БиХ морао кршењем Устава БиХ, измишљати "искључиву надлежност државе БиХ" и Парламентарној скупштини додјељивати надлежност за доношење закона о државној имовини. 

Антидејтонска БиХ постоји назор и нахеро 

Слиједом напријед наведеног, ентитет "Босна и Херцеговина" нема ни функције и овлашћења за успостављање и рад бројних неуставних институција које су годинама настајале као плод наметања од стране високих представника, потврђиваних од Уставног суда БиХ, а све потпомогнуто саопштењима ПИК-а као самоизабраног тијела самоизабраних земаља и организација, без основа у међународном Дејтонском споразуму и Анексу 4. - Уставу БиХ. И сада се помиње да ће на упражњено мјесто високог представника након оставке Валентина Инцка, (који није био по захтјеву страна потписница Анекса 10. али је бар имао потврду Савјета безбједности Уједињених нација), на сједници ПИК-а почетком јуна ове године бити биран нови високи представник. Па тај ПИК не постоји већ 26 година, још од 2000. године. Познато је да Кристијан Шмит није именован за високог представника у складу са Анексом 10. Дејтонског споразума, јер је Република Српска као потписница Закључком Народне скупштине од 10. марта 2021. године одбила именовање било ког следећег високог представника након Инцкове оставке. Зато ни Савјет безбједности УН није могао потврдити Кристијана Шмита по приједлогу ненадлежне Њемачке која је то поднијела, замислите коме - сарајевским амбасадорима Управног одбора непостојећег ПИК-а. Руска Федерација и не учествује у раду тог управног одбора, па Кристијана Шмита и не сматра високим представником, што скоро пет година исказује на сједницама Савјета безбједности.

Томе се придружује и Народна Република Кина, што је потврда да се криминална штеточина Кристијан Шмит лажно представљао чинећи злочин против мира и стабилности БиХ. A каква је процедура именовања високог представника по Анексу 10. Дејтонског споразума, показује Резолуција број 1031. Савјета безбједности УН од 15. децембра 1995. (дан након потписивања Дејтонског споразума). "Савјет безбједности подржава успостављање високог представника на захтјев страна који ће, у складу са Анексом 10. о цивилном спровођењу Мировног споразума, пратити спровођење Мировног споразума и мобилисати и, по потреби, усмјеравати укључене цивилне организације и агенције и координирати њихове активности, и даје сагласност на именовање г. Карла Билта за високог представника." Дакле, није било на захтјев/приједлог ПИК-а, ни његовог управног одбора иако су они формирани прије Резолуције 1031. Када покушавају да измисле надлежност ПИК-а или његовог управног одбора састављеног од амбасадора у Сарајеву, да именују високог представника, треба подсјетити шта пише сајту ОХР-а https://www.ohr.int/medunarodna-zajednica-u-bih/vijece-za-provedbu-mira/: "Савјет за провођење мира и Управни одбор. Након успјешног закључења Дејтонског мировног споразума у новембру 1995. године, у Лондону је 8. и 9. децембра 1995. одржана Конференција о провођењу мира чији је циљ био мобилисати међународну подршку за провођење Споразума. Састанак је резултирао успоставом Савјета за провођење мира (ПИК). ПИК се састоји од 55 земаља и организација које на различите начине пружају подршку мировном процесу - обезбјеђујући финансијска средства, дајући трупе у састав ЕУФОР-а, или директно проводећи операције?! у Босни и Херцеговини." Не пише да тог ПИК-а нема нигдје у Дејтонском споразуму, па тиме не може имати никакве надлежности, а поготово не може имати "директне операције" нити бирати високог представника. 

Избор високог представника је искључива надлежност страна потписница, па га након тога потврђује Савјет безбједности УН. Зато је он високи представник страна потписница Анекса 10. као њихов својеврсни пуномоћник, јер су га оне установиле и одредиле му задатке. Он није и не може бити високи представник "међународне заједнице"!?, чак ни Уједињених нација. Само су стране потписнице Анекса 10. његов налогодавац и оцјењивач његовог рада и само оне могу "захтијевати" и предлагати именовања високих представника. Да ли то знају узурпатори из сада непостојећег ПИК-а и његовог фантомског управног одбора?

П.С.
Не знам да ли су судије Уставног суда БиХ уопште икада пажљиво прочитале Устав БиХ? Да јесу, укинули би све акте Кристијана Шмита, а поготово одлуку о кривичном дјелу "непоштовање мојих одлука“" Тиме би била ништавна пресуда Милораду Додику коју је донијела Сена Узуновић, а то потврђено другостепеном одлуком истог вануставног суда БиХ. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.