Супом против сиротиње

Док обичан народ свакодневно једва саставља крај с крајем због галопирајуће инфлације, суочавајући се с свакодневним растом цијена свих основних потрепштина, одговорни у институцијама БиХ као да живе у другој реалности, паралелном универзуму неокрзнутом поскупљењима.

Тако у ресторану зграде Парламентарне скупштине БиХ телећа супа кошта само марку, еспресо 0,80 КМ, рамстек 4,50 КМ, а телеће печење 5,50 КМ!

За ове паре обичан народ не може да купи ни хљеб и млијеко, а цркавицу од плате пук мора да развлачи ко питу да би се преживјело од првог до првог. С друге стране наше реалности чиновници и политичари се госте по цијенама које нису мијењане деценијама, упркос драматичном расту трошкова живота. Што је још фрапантније, да не кажемо срамотније, парламентарни чиновници, министри и делегати, с платама често између 5.000 и 10.000 КМ, плаћају "мизерију" за оброк и пиће, док раја то мора да плаћа вишеструко више. 

Ово је одличан примјер најбезобзирнијег лицемјерја привилегованих, а не случај искрене бриге за "стандард службеника". Ово је охола бахатост, јер, док народ просипа посљедње паре на бурек, они се госте за мале паре и често на туђ` рачун. Раја је за њих крава музара, овца за шишање порезом. Иронично, цијене у парламенту су исте као 2020. године, али за већину грађана тада су биле недостижне, а данас о тој "јефтиноћи могу да сањају". 

Народ плаћа инфлацију јер цијене расту минимално 45 до 60 одсто уназад три до пет година, док су плате остале отприлике исте или су расле пужевим кораком. За то вријеме наши политичари и даље живе у мирису супа од 1 КМ!

Чињеница да је Служба за заједничке послове институција БиХ добила мишљење са резервом за прошлу годину јасно показује да овдје није ријеч само о бахатости и лицемјерју, већ и о озбиљном непоштовању процедура, закона и јавног новца. Дакле, системски се одржава привилегија утемељена на безакоњу. Зато када се све сабере и одузме, слободно се може рећи да нас воде они који се руководе етиком бахатости, у времену општег осиромашења обичног пука. 

Они се изгледа руководе оном култном: "Дајте народу хљеба и игара", само је модификују па додају, а "нама привилегије". Тако док народ шпара, они се шепуре на државној грбачи. 

Ову ситуацију социјалне неосјетљивости и моралне декаденције привилегованих најбоље описује изјава славног Жан-Жака Русоа: "Богати не једу једноставно више, они једу на рачун сиромашних". С друге стране одговорност сноси и раја, јер како је рекао Платон: "Највећа казна за оне који одбијају да учествују у политици јесте да заврше под влашћу оних који су гори од њих"!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.