Струјни удар

Данас, кад свијет граби напријед ка технолошким достигнућима 21. вијека, грађани руралних дијелова Бањалуке, нарочито насеља попут Карановца, Јагара, Мотика…бивају враћени у мрачно доба.

Нестанци електричне енергије који у Карановцу, свега десетак километара од највећег града Српске, постају свакодневица, прелазе границе случајности и улазе у сферу потпуног немара.

Када струје нестане по пет до осам пута дневно и на ново укључење се чека и по десетак сати, јасно је да се грађанима поручује да су посљедња "рупа на свирали" чије ће снове о бољој будућности у 21. вијеку урушити струјни удар.

Цијена електричне енергије у задње вријеме осјетно је виша, а надлежни су то оправдали модернизацијом система.

Међутим, то се не види на терену и реалност показује да су мрежа и инфраструктура остале на нивоу прошлог вијека. Зато не можемо да се не запитамо како је могуће да су надлежни способни да ураде тако компликоване тарифне системе, под кликом да би онима рационалнијим потрошачима било јефтиније, али зато не могу да отклоне квар.

Гледајући све то, не можемо да се не присјетимо текста култне пјесме  "Систем те лаже", који можемо модификовати па рећи: "Систем те лаже, систем те краде, али уредно наплаћује!" Први већи овосезонски снијег, који би за одговорне требало да буде уобичајена појава, открио је право стање ствари, односно године небриге и немара.

Грађани се с правом питају гдје завршавају милиони марака које плаћамо кроз рачуне за струју?

Највише трпе обични људи. Они којима пропада храна, који морају додатно улагати у лампе, свијеће и агрегате само да би обезбиједили основне услове за живот. Сваки нестанак струје није само технички проблем, већ симбол односа према грађанима. Јер, како рече један филозоф: "Мрак није само одсуство свјетлости, већ и одсуство правде".

Како  другачије објаснити систем који на сваки проблем одговара равнодушношћу уз ријечи да није до њих, да је у питању "виша сила"?

Можда се у овим тренуцима мрачних домова најбоље осјећа порука пјесме "Погледај дом свој, анђеле" чији стихови одзвањају ријечима:  "Пусти сузу искрену, нека виде да нас има", али ове сузе не треба да буду знак слабости, већ снага која ће натјерати рају да дигне главу, а моћнике да раде посао за који их је та иста раја бирала.

Мало-мало, па неки удар, од струјног до цјеновног. Да ли је вријеме да неко сноси одговорност?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.