Станови и ПДВ

Свака прича у БиХ, која би колико-толико требало да допринесе рјешавању крупних питања грађана, траје бесконачно. Доказ томе је и најављени поврат пореза на додату вриједност (ПДВ) на куповину првог стана или куће свим пунољетним грађанима.

На путу од зацртане идеје до потпуне реализације нечега што је тако једноставно у свим другим земљама у БиХ је прекомпликовано. И разлог томе су нико други до они који доносе одлуке које би требало да олакшају мукотрпан живот и борбу са цијенама које скачу, не више из мјесеца у мјесец, већ на дневном нивоу.

Поменута олакшица, која је најављена грађанима, уврштена је у закон који је на снагу ступио још 12. априла ове године. И од тада се нисмо макнули напријед. Јер када се донесе закон у овој земљи, то у најмању руку ништа не значи. Након тога треба донијети и правилник којим би се право на поврат ПДВ-а уредило. Дакле, опет све из почетка.

Надлежни су имали рок да скроје и напишу правилник у року од два мјесеца, прецизније до 12. јуна. Али за њих рокови ништа не важе, што се показало на милион других питања до сада  Рок је очекивано пробијен. И нико није изненађен што га надлежни и даље пробијају.

Наиме, зелено свјетло на нацрт правилника о поврату ПДВ-а на први купљени стан или кућу надлежни су, након низа одгађана, дали почетком септембра. И прослиједили исти у процедуру јавних консултација на период од 15 дана. Дакле, одавно је већ све завршено, али о правилнику од тада ни ријечи. Нити се зна гдје је, нити га ко спомиње. Очекивано. Нико није изненађен. По свему судећи потрајаће ова прича још и ко зна хоће ли уопште и заживјети.

Са друге стране, већ се чују најаве од надлежних да би поменута олакшица могла да изазове нови цјеновни бум на тржишту некретнина. До када? Колико ћемо плаћати квадрат? По свему судећи и по 10.000 марака. Можда и више. Ко ће га знати?

Можда је и та најава окидач да се заустави најављена прича о поврату ПДВ-а. Од оних које су задужени за овај посао никога ништа не може изненадити. Са друге стране, нико други није кривац до они који доносе одлуке због неуређеног тржишта и дозволе да на њему може радити ко шта хоће. Цијене квадрата могу да иду и до 10.000 па и 20.000 марака, па ко може нека изволи и нека си приушти. Без сумње тај луксуз могу да приуште себи само они који доносе одлуке. Једино они, нико други.

На крају, ова прича није само о поврату ПДВ-а, већ о држави која већ деценијама стоји у мјесту док њени грађани тону све дубље. Свака добра намјера се угуши у лавиринту папира, процедура и нерада, а одговорни се, као и увијек, праве невидљиви. У земљи гдје све што је једноставно постаје немогуће, једино што брзо напредује јесте безобразлук оних који би требало да раде у корист грађана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.