Српски свијет и ЕКСПО

Др Синиша Пепић
Српски свијет и ЕКСПО

Идеја српског свијета, колико год у почетку звучала као искључиво културни и идентитетски концепт, одавно је прерасла традиционалне дискусије о националном окупљању.

Данас се све више говори о томе као о искреном позиву на заједнички економски, дипломатски и цивилизацијски пројекат, који би повезао Србе у Републици Србији, Републици Српској, али и свуда у дијаспори. Управо тако то видим: као српски свијет чија је главна покретачка снага сарадња у привреди, технологији, образовању и култури.

Да та идеја не припада само научним расправама, него има и снажну политичку и друштвену димензију, јасно показују недавне изјаве Александра Вулина поводом 9. јануара - Дана Републике Српске. Он је тај дан назвао "свесрпским празником", а Републику Српску "симболом слободе", наглашавајући колико је важно да српски народ, подијељен административним границама, настави да гаји заједништво кроз заједничке вриједности и циљеве.

Уколико посматрамо те поруке са економског становишта, идеја српског свијета постаје потенцијал за велики развојни искорак. С једне стране, Србија и Српска већ раде на заједничким инфраструктурним пројектима и инвестицијама, а с друге стране, дијаспора вапи за могућностима да уложи и помогне својој матици. У временима глобалне конкуренције, ослањање на сопствени културни и национални простор може бити снажан адут како у економској дипломатији, тако и у спољнополитичком наступу уопште.

Глобални догађај и прилика 

Слично као што је 9. јануар у симболичком смислу "свесрпски празник", тако и предстојећи ЕКСПО2027, чији је Република Србија домаћин, представља изванредну прилику да се покаже визија и снага српског свијета. Та велика међународна изложба могла би да буде свјетска позорница на којој би Србија, уз подршку Републике Српске и дијаспоре, представила своје економске, културне и иновационе потенцијале.

1. Заједнички наступ привредника

Организација ЕКСПО2027 значи велики прилив страних инвеститора, туриста и медијске пажње. Уколико се наши привредници и институције уједине у јединствену платформу за наступ - од туризма, пољопривреде и енергетике до информационих технологија - могуће је остварити озбиљан продор на свјетско тржиште.

2. Инфраструктурне предности

Свака свјетска изложба захтијева значајна улагања у инфраструктуру: путеве, смјештајне капацитете, ИТК мреже. Оно што направимо данас ради припреме ЕКСПО2027, остаје сутра као трајна вриједност - како за Београд, тако и за повезивање са Републиком Српском и другим просторима у којима живе Срби.

3. Укључивање дијаспоре

Инвестициони талас који би пратио ЕКСПО2027 могао би постати велики позив дијаспори да улаже и развија послове у завичају. Дијаспора није само извор дознака, него и богата база стручњака, иноватора и потенцијалних партнера, чије знање и контакти могу из коријена унаприједити наше домаће капацитете.

Већ доказана сарадња

Подсјетимо се да Србија и Српска већ годинама спроводе низ заједничких пројеката у области енергетике, туризма и образовања. Све је очигледније да су обостране користи велике, јер трговински промет расте, а све више компанија "прелази Дрину" у потрази за новим тржиштима и партнерима. Управо ту лежи један од основних принципа српског свијета - не само да свака страна доприноси другој, него заједно постају снажнији играчи на ширем регионалном простору.

На тај начин би и сам ЕКСПО2027 могао бити круна дугогодишње сарадње и показатељ да можемо мислити и дјеловати као цјеловит економски, културни и дипломатски простор. Баш како Вулин каже да је Српска "симбол слободе", и српски свијет може бити симбол заједничке слободе: слободе да се економски развијамо без страха од блокада, слободе да помогнемо својим привредницима ма гдје били и слободе да јасно иступамо у свијету.

Да би се српски свијет учврстио у пракси, кључно је систематски развијати економску дипломатију:

• Званична представништва у свијету

Амбасаде и конзулати не би смјели да се фокусирају само на политичку сарадњу, већ и на поспјешивање извоза, заштиту наших привредника и промоцију могућности за улагање у Србији и Републици Српској.

• Мрежа српских привредника

Форуми и удружења српских бизнисмена већ постоје, али је потребно додатно их унаприједити кроз бољу координацију и стратешко повезивање. У ери дигитализације једна онлајн платформа може повезати произвођаче, стартапе, извознике, правне савјетнике и потенцијалне инвеститоре, што је огромна прилика коју тек треба искористити.

• Заједнички наступ на међународним сајмовима

Освајање нових тржишта често почиње колективним наступом на великим сајмовима. Србија и Српска би могле организовано да представљају своје производе и услуге, наглашавајући богат културни и привредни потенцијал. ЕКСПО2027 би ту био врхунац и симбол оваквих промотивних активности.

Путоказ 

Док год идеја српског свијета остане само у сфери националне реторике, без конкретне економске и дипломатске подлоге, не може у потпуности заживјети. Али ако наставимо да градимо заједничке пројекте, отварамо тржишта и умрежавамо људе, овај концепт постаће права платформа за развој нашег друштва.

Зато - док 9. јануар подсјећа на слободу и заједништво, а ЕКСПО2027 нам се указује као глобална сцена гдје можемо наступити здруженим снагама - вријеме је да конкретизујемо српски свијет кроз привредну сарадњу, иновације и економску дипломатију. Када сваки појединац, било да живи у Београду, Бањалуци, Новом Саду или у Чикагу, препозна да је дио већег пројекта који штити његове интересе, обликује његову будућност и омогућава му напредак, онда је српски свијет стварност, а не само жеља.

Александар Вулин је у праву: Република Српска јесте симбол слободе, а 9. јануар дефинитивно празник свих Срба. Али та слобода бива потпуна тек када је економски оснажена, када смо повезани инфраструктурно, привредно и дипломатски. Убијеђен сам да је управо таква слобода оно чему тежи сваки Србин ма гдје био - и да ће ЕКСПО2027 бити један од кључних искорака ка будућности у којој снажан српски свијет представља стварност, а не пуки идеал.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана