Срећни добитник је...

Маријана Миљић Бјеловук
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Маријана Миљић Бјеловук Фото: Агенције | Маријана Миљић Бјеловук

Радовање радника у Републици Српској да би могли добити тринаесту плату трајало је нешто мање од 12 сати. Прича о исплати те плате без пореза и доприноса, која се изненада појавила у вечерњим сатима, већ сутрадан је са свитањем сахрањена.

Толико је трајало и одушевљење радника. Дакле, мање од 12 сати. Јер учесници састанка на којем се изродила та идеја наводе да ће све бити на добровољној основи послодавца. Дакле, неће бити ништа уређено законом, па ко шта да, да. А, добро знамо да већина наших послодаваца углавном не да. Са тешком муком исплаћују и оно што су законом обавезни, тако да од тринаестице, најкраће речено, ништа.

Кршење радничких права, упркос изјавама надлежних да стање није црно, и даље је итекако присутно. Домаћи послодавци су шампиони у заобилажењу свега онога што пише у законима. Гдје год могу они настоје да оштете оне који им доносе вишемилионску зараду, како по питању годишњег одмора, исплате регреса, превоза, топлог оброка, уплате доприноса... Њихова алавост не познаје границе и то на својој кожи свакодневно осјећају радници.

Добро је познато да и поједини уопште и не исплаћују ни оних 12 плата које требају, а у томе предњаче јавна предузећа која се већ годинама држе на респиратору. На спомен тринаесте плате, радници у овим предузећима, али и директори који њима управљају, одмахују руком. То одмахивање је јасна порука како је код њих прошла вијест о увођењу тринаесте плате. Са истим одушевљењем ту информацију дочекали су и сви други запослени на домаћем тржишту.

Тако да сретних добитника тринаесте плате тешко да ће бити. Тренд који надлежни, какао кажу желе да наметну, тешко да ће заживјети. Можда за пола вијека, вијек. Ако и тада...

Звучи невјероватно, али на домаћем тржишту постоје предузећа која раднике обрадују са тринаестом платом. Али број таквих фирми тешко да се може избројати на прсте руку. Када би остала предузећа слиједили њих, онда би требали да запосленима дају и законом предвиђени број дана по питању годишњег одмора, регрес, накнаду за превоз, топли оброк.... Да, управо тако, причамо о немогућем.

Дакле, прича о тринаестој плати у оваквом систему звучи као цинична шала на рачун радника. Надлежни треба прво да се позабаве провођењем законом загарантованих права радника, па онда треба да причају о нечему даље. Јер док се крше најосновнија права, а институције то мирно посматрају, свако спомињање додатних примања није ништа друго до исмијавање запослених.

И како сада ствари веће су шансе да запослени на домаћем тржишту добију на лоту, него да им у јануару идуће године буде исплаћена на рачун тринаеста плата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.