Срећа у несрећи

Кад су сва економска кола кренула низбрдо, заједно са радницима који бјеже да раде у иностранство, нека је бар неко ту да трља руке. Како сада ствари стоје кашика у мед све чешће упада онима који су остали да раде код домаћих послодаваца.

Тај избор, заједно са кризом око несташице радне снаге и страхом да и ово што је остало не оде, натјерало је домаће газде да повуку (за њих итекако) непопуларне потезе. Бенефити у виду регреса, бонуса и флексибилног радног времена све чешћи су у понуди пред онима који бирају између гастарбајтерског и домаћег хљеба.

Тешко је процјенити шта је бољи избор, али само ако се гледа из угла напуштања породице и земље коју волиш. Око плата и услова вјероватно не би требало да буде дилеме. Огроман број наших људи који тренутно раде у Словенији, Њемачкој и Швајцарској доказује ту тезу. Заправо је апсурдно и помислити да је неко одлучио да остане и ради у родном крају због минималног побољшања радних услова.

Нарочито ако се узме у обзир да им већина оног што се сада нуди као бонус законски или по колективном уговору одавно припада.

Не треба, наравно, ни превише критиковати послодавце. Добро је да су се коначно сјетили да постоји и нечији други џеп осим њиховог. И треба да остане што више радника јер је поразно да се економија Српске ослања на Индијце који нам мјесе хљеб и Турке и Кинезе који нам праве зграде.

Зато домаће фирме не жале новац на добре менаџере који онима који су испод знају да продају причу. Зато је комфор са више дана годишњег одмора често пресуднији од новчане сигурности и стабилне и високе плате.

Све је извјесније да ће у наредним годинама највећа битка на тржишту рада бити она за радника. Послодавци све више улажу у брендирање свог радног окружења, увођење интерних обука, плаћене едукације и могућности напредовања, све како би задржали кадрове. Све се чешће помиње и рад од куће, скраћено радно вријеме или рад у смјенама прилагођеним породичним обавезама.

У неким секторима, попут ИТ-а и финансија, услови су већ достигли европски ниво, али у производњи, трговини и угоститељству ситуација је и даље далеко од идеалне. Међутим, чак и ту се осјећа притисак, јер радника једноставно нема.

Ако домаћи послодавци не прихвате нову реалност, постоји реална опасност да се привреда уруши не због недостатка капитала, већ због недостатка људи. Радник више није само трошак, већ инвестиција. И они који то схвате на вријеме, имаће коме да предају кључеве своје компаније кад за то дође вријеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.