Специфична ситуација

Много је нејасноћа, али и времена да буду разјашњене. О референдуму и пријевременим изборима је ријеч, дабоме.

Очекивано, Бошњаци-блокадери из Вијећа народа оспорили су одлуку о расписивању референдума, што практично значи да ће та прича завршити на Уставном суду Српске. Има времена да та процедура буде окончана до 25. октобра, а ако се у све укључи и Уставни суд БиХ, то свакако не игра битну улогу, јер је непоштовање одлука тог окрњеног суда у Српској законски дефинисано. Осим у специфичним случајевима.

А то значи да ћемо на биралишта 25. октобра као што смо ономад, 2016. изашли 25. септембра. Истина, питање је ове године много компликованије од оног прије готово деценију, а компликована је и сама тема. Те 2016. није било дилема. Знало се да је народ у Српској за то да 9. јануар слави као Дан Републике и без референдума. Резултати и проценат гласова "за" од 99 и нешто одсто су тај став практично потврдили. Сада, међутим, све слути да ће истом народу бити потребно додатно појаснити неке ствари, а ни организација класичне референдумске кампање не би била на одмет. Шта прихватамо, шта не прихватамо, чије одлуке поштујемо, чије не, какве казне плаћамо и због чега, шта је конструисао Шмит, а шта ЦИК? Каква је у свему томе улога Суда БиХ?

Одговоре на ова питања можда и могу дати сви који су на јавној сцени инволвирани у политички живот, али велико је питање да ли баш сви грађани разумију шта се догађа. И да ли их то уопште занима. Дефетизам зна бити ђавољи играч у времену кад се ломе национални интереси.

Да ли ћемо на гласање и мјесец након референдума, као што смо 2016. изашли седмицу послије?

Они који одлучују веле да нећемо. Чврст став, бар наизглед. Навикли смо да се у овој земљи све наглавачке окрене и за три дана, а тек су три мјесеца довољна да и најчвршћем ставу попусте темељи.

И данашњег угла гледано, ти избори су бесмислени и непотребни. Република Српска има предсједника, а никако не може имати два. Иако се чврсто и категорично данас инсистира на томе да је иза нас покушај уклањања Милорада Додика са политичке сцене у режији одметнуте обавјештајно-правосудне екипе под контролом странаца и да то није људски, морално и на сваки други начин прихватљиво, иста ситуација ће бити на снази, готово сигурно, и за три мјесеца.

Зато је важно објаснити народу зашто ваља изаћи на референдум, а не ваља, бар за сада, на изборе. И то јасним, питким језиком, да се не могу наслутити било какве скривене намјере или наговијести сумња. Јер, ако и сада дође до попуштања и оправдавања те работе вишим интересима и тактизирањем, постоји могућност да све пукне и оде до ђавола.

Мада све зависи и од угла гледања. Има их који ће категорички тврдити да ни до сада није било попуштања. Осим у специфичним ситуацијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.