Шмитовање и "пиковање"

БиХ је три деценије након рата простор у којем прошлост и садашњост стоје у парадоксалном односу. Она је формално суверена држава, а суштински под управом структура које нигдје не постоје у Дејтонском мировном споразуму. Управо ту почиње највећа правна и политичка апсурдност постдејтонске архитектуре, постојање Савјета за имплементацију мира (ПИК).

Он је најдуговјечнија и најбруталнија правна фикција коју је Запад икада наметнуо једној европској држави послије Другог свјетског рата. Дејтонски споразум нигдје не спомиње овај савјет као тијело са било каквим овлашћењима, нити предвиђа његову надлежност. Постоји само због политичке воље неколицине држава.

Исту природу имају и бонска овлашћења, која су група земаља и организација самовољно додијелиле високом представнику и то без одобрења СБ УН. Тим чином, човјеку који није добио ниједан глас у БиХ дата је моћ да смјењује предсједнике, посланике и судије, да доноси законе, мијења уставе ентитета и поништава одлуке изабраних институција. Ништа друго до - државни удар на папиру.

Посљедице те праксе осјећају се и данас: наметнуто је више од 1.000 закона и уставних амандмана - више него што је донио иједан парламент у Европи у истом периоду. Ниједан од тих аката није прошао демократске процедуре.

У ту слику уклапа се и Кристијан Шмит, човјек који се представља као високи представник. Иако никада није званично именован на ту функцију, он мијења законе, поништава акта скупштина и пријети санкцијама.

Апсурдност се продубљује чињеницом да поједини инострани амбасадори у Управном одбору ПИК-а сваке године сами себи продужавају мандат док се не испуне услови. Због тога је БиХ и даље експериментално поље у међународном праву, модел колонијалне управе. И можда би ово било колико-толико схватљиво да није 21. вијек, већ рецимо 19. Ако БиХ икада жели да постане суверена држава, не само на папиру, мораће да се ослободи оваквих механизама управљања.

Зато Република Српска одбија да призна Шмита. Истовремено, она је више пута најавила да ће, уколико се настави пракса нелегалне спољне управе, бранити своје уставне надлежности свим расположивим политичким и правним средствима - укључујући и повратак надлежности које су у протекле три деценије незаконито пренесене на ниво БиХ.

За Српску ово није само питање политике - то је питање опстанка и елементарне правде. Док год у Сарајеву сједи Шмит и поједини страни амбасадори који сами себи у оквиру ПИК-а продужавају мандат - БиХ неће бити суверена држава, а Република Српска је одлучна да не прихвати статус колоније 21. вијека, како унутар Европе, тако и БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.