Шмитова правила

Кад је човјек деценијама у овом послу, ријетко који безобразлук, којег малтене има на свим странама у јавном животу, може да га изнервира, али и у тој причи постоје изузеци.

Један такав збио се у четвртак, када су након 15 дана, и то тек након ургенције из наше редакције, у "Глас" стигли одговори на питања упућена Централној банци БиХ у вези са трансфером новца предвиђеног за СНСД и Уједињену Српску којима је Кристијан Шмит забранио финансирање из буџета. На наше питање колико се новца досад слило на посебан рачун отворен у ЦБ БиХ наведено нам је да такву информацију банка може дати само ОХР-у, а све у складу са Шмитовом одлуком.

Фактографије ради, све парламентарне партије на свим нивоима власти у овој земљи имају право на финансирање из буџета у одређеном проценту у складу са бројем мандата. Ако се нешто финансира из буџета, то значи да је из народних пара. Ако нас ишта западњаци и њихови плаћеници убјеђују у ове три деценије након рата, то је да народ мора да зна како се троши његов новац. Транспарентно, рекли би наши стари.

Или ипак то вриједи само у неким случајевима.

Ако Шмит доноси одлуке како да се троши народни новац, о томе народ не мора ништа да зна. Само Шмит. И Централна банка, најважнија финансијска институција државе, то прихвата без поговора. Јадна банко још јадније државе.

Нема, дакле, разлике између главних и одговорних ликова у Централној банци БиХ и судија и тужилаца у правосудним органима БиХ који пристају да суде и туже по одредбама Кривичног закона које је наметнуо Шмит. И једни и други пристају да буду кметови, слуге колонијалног управника чији је легитимитет и више него сумњив.

И у реду, ако већ пристају на то, нема смисла да било ко из реда таквих, укључивши и сарајевске политичаре, прича о државотворности, суверености и сличним громогласним изразима.

А нарочито нема смисла да прича о европском путу, што ових дана поново ради и опозиција из Републике Српске.

Поход на сједницу ПИК-а оправдали су ставом да су дошли на "мјесто гдје се одлучује". И изгледа да су били у праву. Шмит и ПИК-овци заиста одлучују и какви ће нам бити закони, и коме Централна банка може да даје одговоре. Ствар је принципа и става да ли то игнорисати и прећутати или дићи глас, рећи да то једноставно није нормално.

Коме је то нормално, дефинитивно није нормалан. Али у ненормалној држави то се углавном утопи, нестане у мору њених бесмислица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.