Службеници за извоз

Запошљавају их пред изборе, али и онда када је редовна ситуација. Столице у општинама и градовима дијеле се, што би наш народ рекао, и шаком и капом. Дијеле их градоначелници и начелници, јер је познато да све иде преко њих.

Наравно, као и увијек предност имају њихови страначки љубимци без обзира на то да ли су квалификовани или нису. Углавном је ријеч о овом другом, али они за то не хају. Запошљавају своје док могу. Четири године, па опет ако буду изабрани, а ако не, онда онај који је дошао има своје које треба запослити на градским и општинским  јаслама.

И као резултат свега тога имамо прекомјеран број запослених у администрацији у скоро свим градовима у Републици Српској. А за закон који је донесен прије скоро деценију и који је у примјени три и по године, нико не зна и не жели да чује. Или се прави да не зна. Прије ће бити ово друго.

Поменутим законом је прописано да градови у Републици Српској имају три запослена службеника и намјештеника на хиљаду становника.

Тај закон креирао је ресор управе и локалне самоуправе, који на крају и не зна колико запослених има у општинама и градовима Републике Српске. Да није жалосно, било би смијешно. Дакле, не раде свој посао како би требало. И нису први, а вјероватно ни посљедњи у Влади Републике Српске који не анализирају спровођење закона које креирају и усвајају.

Самим тим губе било какав кредибилитет и нико их не ферма, што би наш народ рекао, ни два посто, па ни сами градоначелници који не придају никакву пажњу законима који су прошли у републичком парламенту и ступили на снагу.

Јер да их уважавају, покушали би, ако ништа, да се бар приближе прописаном законском броју запослених службеника у градским администрацијама, а не даље да проширују списак запослених. Бањалука је ту рекордер. Они имају вишка 250 службеника у односу на законске прописе. Како су кренули, до краја овог новог мандата вјероватно ће имати и 500 запослених вишка. Али шта је то? Ништа. Сића. Све су то гласови за наредне изборе, а имамо их веће идуће године. Требаће. Ништа то за њих није иако привредни развој града тоне, док с друге стране јавна потрошња само расте.

Предузећа нема нити има назнаке запошљавања грађана у привреди, док с друге стране службеника имамо и за извоза. Из године у годину, односно из мандата у мандат их је све више. Предузећа више чак ни пред изборе челници градова не отварају. Али зато дијеле столице. Како су кренули, ускоро ће их попунити и по ходницима градских управа. Али све су то гласови за изборе, а за законе и онако одавно нико не хаје. Можда ће промијенити смјер тек када банкротирају, јер како су кренули, доћи ће у ситуацију да не могу измиривати ускоро плате армији службеника и намјештеника. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.