• Новости
  • Став

Сјенке над Бањалуком

Пише: Жарко Марковић 21.06.2025 08:03
Фото: Сјенке над Бањалуком

Историја Бањалуке између два свјетска рата препуна је прича о догађајима и личностима које би редом могле бити овјековјечене у дугометражним играним филмовима и серијама. Као што су неке приче из Београда и Краљевине Југославије прије десетак година испричане у "Сенкама над Балканом" и у бањалучкој свакодневици из поменутог периода постоји мноштво материјала и за неке наше "сенке".

Тиса Милосављевић, Шпиро Боцарић, Ђорђе Букинац само су неки од људи чији лик и дјело заслужују да буду "опјевани" и на филмском платну. Бањалука се у тих двадесетак немирних година позиционирала као важан регионални центар захваљујући широком сплету ликова који су практично ударили темеље граду каквог имамо данас, будућем главном граду Републике Српске.

Нису се овдашње филмаџије досада бавиле том темом, прије свега јер донедавно и нисмо имали богзна какву домаћу кинематографију, али како ствари стоје, већ у блиској будућности ствари би могле да се помјере са, такорећи, мртве тачке.

У петак је обнародовано да су директорица Аудио-визуелног центра Републике Српске Ања Илић и директор продукцијске куће "Квака 22", редитељ Саша Хајдуковић, потписали уговор о суфинансирању дугометражног играног филма "Бјеснило", који тематизује страдање Срба у бањалучком насељу Дракулић у фебруару 1942. године. Поручено је да је ријеч о једном од најтрагичнијих и најмање филмски обрађених догађаја из новије историје српског народа, а филм ће, кроз савремени умјетнички израз, допринијети очувању колективног памћења и културе сјећања.

- Радни наслов "Бјеснило" односи се на Бањалуку у почетку Другог свјетског рата, у вријеме НДХ, доласка усташа и догађаја који су кулминирали 1942. године у Дракулићу, Шарговцу и Мотикама. Трудили смо се да разумијемо контекст и стварност у којој се десио тај страшни злочин. Надам се да ћемо бити достојни теме коју смо изабрали - поручио је редитељ Хајдуковић који је већ фантастично "опјевао" Бањалуку, али ону данашњу, модерну, кроз серије "Месо", "Кости" и "Кожа".

Управо та трилогија је показала да и ми редитеље, глумце и сценаристе за трку имамо, да постоје људи који могу изнијети најзахтјевније филмске пројекте и привући пажњу, не само у оквиру граница Републике Српске него и шире. Хајдуковић је, стога, логичан избор за тако важан пројекат. Кључ ове приче биће, сасвим је јасно, сценарио, а тог дијела посла, уз самог редитеља, прихватили су се искусни Жељко Стјепановић и млади Горан Старчевић. Сценарио као кључ у којем не може бити мјеста за банализацију и импровизацију и који ће епопеју о Дракулићу, Шарговцу и Мотикама вјешто смјестити у историјски тренутак лишен идеолошких и сваких других непотребних наратива. Сценарио у којем ће позицију имати и монструми у људском тијелу попут Виктора Гутића, Мирослава Мајсторовића и Јосипа Мишлова. Сценарио који ће испричати личне приче уклопљене у глобални контекст.

Ђаволски тежак задатак је пред ауторима, али ово није само њихов посао. Ово је пројект од епохалног значаја за цијелу државу, све структуре, од политичара преко универзитета па и до нас у медијима. Пројекат који заслужује подршку, а не критизерство и разна напрђивања унапријед.

И да, све то ће и много коштати. А ту тек нема мјеста за јавашлук, површност, уграђивања, непотизам и друге марифетлуке. У супротном, над цијелом Бањалуком ће остати сјенка, ружна, одвратна и непомична. Ужасна као сваки усташки злочин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.