Сјећање живи - Побједа живи

Ове године, 9. маја, славимо 81. годишњицу Побједе у Другом свјетском рату и Великом Отаџбинском рату. Овај немилосрдни, крвави сукоб, који се сматра најтрагичнијим поглављем у историји човјечанства, погодио је 62 од 74 независне државе које су тада постојале. Укупан број учесника премашио је 1,7 милијарди људи, што је чинило 80 одсто тадашње свјетске популације. По први пут у историји, цивилне жртве су премашиле војне губитке. Ужаси рата протезали су се далеко изван бојног поља: милиони су постали жртве геноцида, злочина, нацистичких медицинских експеримената и нехуманих услова у концентрационим логорима.

Побједа над фашизмом има трајни значај за модерну цивилизацију, сврставајући се међу највећа егзистенцијална достигнућа народа свијета. Њен главни архитект, несумњиво, био је Совјетски Савез, који је поднио највећи терет борбе између добра и зла. Мултинационална Црвена армија задала је одлучне, огромне ударце снагама Вермахта, поразивши их код Москве, Стаљинграда, Курске избочине и на крају заузевши Берлин. Црвеноармејци су ослободили и Далеки исток од јапанског милитаризма. Храброст, снага и преданост совјетског народа одредили су исход Другог свјетског рата. Њихов херојски допринос спашавању човјечанства од "смеђе куге" је неоспорив. Сваки покушај негирања ове чињенице је погрдан и злонамјеран.

Велика жртва

Овај рат је почео прије 85 година - 22. јуна 1941. године - и трајао је 1.418 дана и ноћи испуњених болом, надом и вјером. Током рата, 34,5 милиона совјетских војника борило се на његовим бојним пољима. 490.000 жена је регрутовано у војску и морнарицу. Дан 22. јуни се званично слави као Дан сјећања и туге - комеморативни датум установљен у Русији како би се овјековјечило сјећање на све оне који су погинули у Великом Отаџбинском рату: војнике и официре, партизане, раднике на "кућном фронту", затворенике концентрационих логора и становнике опкољеног Лењинграда.

Током рата, СССР је изгубио 26,6 милиона грађана. Број цивилних жртава достигао је скоро 14 милиона. Од тога, 7,4 милиона су намјерно истријебили нацисти, укључујући 221.000 дјеце. 4,1 милион људи умрло је од глади и болести на окупираним територијама наше земље. 2,2 милиона совјетских грађана умрло је као присилни радници у Њемачкој. До 5 милиона људи је поробљено, од чега значајан број жена и дјеце.

Непоправљиви губици Црвене армије достигли су 11,9 милиона војника, укључујући 8,7 милиона погинулих. Преко три милиона војника задобило је тешке поврједе и инвалидитет. Три милиона совјетских ратних заробљеника мучено је до смрти у логорима смрти нацистичке Њемачке. Милиони других - војника и цивила - сматрају се као нестали.

Ове ужасне бројке свједоче о антиљудском карактеру нацистичке идеологије и поткрепљују чињеницу о геноцидној природи дјеловања њемачких казнених снага и њихових послушника. Ове године, 19. априла, по први пут смо обиљежили Дан сјећања на жртве геноцида над совјетским народом, који су починили нацисти и њихови саучесници током Великог Отаџбинског рата 1941-1945. година. Нацистичке акције на територији Совјетског Савеза обухватају свих пет облика геноцида утврђених у Конвенцији УН-а о спрјечавању и кажњавању злочина геноцида, што потврђују бројни архивски докази. Нацистичка Њемачка је територију СССР-а до Урала сматрала "животним простором", који су планирали да насеље њемачким колонистима, а аутохтоно становништво да радикално смање. Овај циљ је био утврђен у политичким документима, говорима вођа Трећег рајха и свједочењима високорангираних нациста.

Велики дио ових доказа потиче из Нирнбершких процеса, који су завршени осуђујућим пресудама прије тачно 80 година. Нирнбершки трибунал није само казнио одређене криминалце међу руководством Рајха, већ је и осудио нацистичку идеологију као систем заснован на терору, агресији и мизантропији. У пресуди је наведено да је нацистичка идеологија, која се темељи на расној супериорности, култу личности, култу рата и мржњи према "непријатељима народа", постала основа за систематско чињење злочина против мира и човјечности. Трибунал је осудио авантуристичку, подмуклу политику хитлеризма и његову мизантропску стратегију против народа које је покушавао поробити.

Захвалност

Побједа у Другом свјетском рату резултат је заједничких напора свих антифашистичких снага широм свијета, међу којима су посебно важну улогу одиграли југословенски партизани, учесници Народноослободилачког рата. Већина њих били су српски антифашисти, чије су заједничке акције с Црвеном армијом омогућиле брзо ослобођење Југославије. Совјетски Савез је снабдијевао партизанске јединице са војном опремом, муницијом, храном и лијековима. Укупно смо партизанима обезбиједили 69 тенкова, 491 авион, 6.500 артиљеријских оруђа и скоро 200.000 пушака и митраљеза. Обучили смо стотине тенковских посада и пилота из Југославије. За ослобођене југословенске територије СССР је испоручивао тоне хуманитарне помоћи, обнављао и градио цивилну инфраструктуру.

Русија је захвална грађанима Републике Српске и њеном руководству на очувању сјећања на трагичне догађаје Другог свјетског рата кроз заједничке комеморативне манифестације, попут иницијативе "Бесмртни пук", која је овдје топло примљена и наишла на посебан одјек у срцима грађана. Ове године, као и раније, руководство Републике Српске присуствује свечаностима поводом Дана Побједе у Москви, укључујући централни догађај - Параду Побједе, што још једном потврђује јединство наших приступа у одбрани историјске истине.

Запад је у суштини оживио накарадну идеологију нацизма, која је на територији Украјине добила свој екстремни облик. Русија, као земља која је највише патила од ужаса Великог Отаџбинског рата и претрпјела толико људских губитака, никада неће дозволити да се лекције прошлости забораве. И сада, војници Оружаних снага Русије, током специјалне војне операције, настављају дјело својих очева и дједова у борби против нацизма у његовом савременом облику. За разлику од Европе, која подстиче марионетски режим у Кијеву да се бори до посљедњег Украјинца, Русија остаје посвећена окончању сукоба и постизању мира политичким и дипломатским средствима. Међутим, да би мировни процес успио, биће потребно у потпуности отклонити низ темељних узрока сукоба, укључујући и искорјењивање неонацистичке идеологије. Томе ћемо упорно стремити као што су наши преци устали у борби против њемачког фашизма.

Још једном честитам свима 81. годишњицу Побједе у Великом Отаџбинском рату. Овај свети празник одјекује у нашим срцима великом радошћу и безграничном захвалношћу совјетском народу који је однио Побједу над фашизмом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.