Сит гладном не вјерује

Што волим овај режим, кад сви раде, ја лежим. Овако би се укратко могао описати досадашњи (не)рад парламентараца и делегата на државном нивоу, а који се свео само на пуко политичко препуцавање и вегетирање. О свему се прича и, условно речено, расправља, а резултати нула.

БиХ је у самом врху европске листе по одливу становништва, старосној структури - постајемо земља стараца, али и стопи инфлације. С друге стране, народни душебрижници, са платама пет, шест пута већим од просјечне, не налазе за сходно да се ухвате у коштац са нагомиланим економским проблемима. Само дангубе, а евентуално показивање труда се свело, што би рекао наш народ, на налажење начина да се убије дан, узме која дневница или уштине на неком бесмисленом службеном путовању. При томе их не брине много, а што јавно и показују, то што је сваким даном све мање оних који могу да  приуште основне животне намирнице. А и зашто би, када су оперисани од стварности.

Већ годинама овај повлашћени слој становништва, политичара, добро ухљебљен, има прилику да се храни у угоститељском објекту парламента БиХ и то по цијенама које се не могу наћи ни у студентским мензама. А онда шок. Недавно их је неугодно изненадио захтјев надлежне службе за набавку и спремање хране да се цијене готових јела, колача и пића коригују и повећају навише за око 35 одсто. Гледано процентуално, ово би требало да буде велики удар на џепове посланика, делегата и другог државног кадра у заједничким институцијама.

Како су образложили из ове службе за заједничке послове, на овај корак су били принуђени због инфлације и великог раста улазних трошкова. При томе су и додали да ове предложене корекције цијена нису вршене још од 2015. године, те да се надају да оне неће довести до пада промета у ресторану који се налази у згради заједничких институција у Сарајеву. Посланици и делегати се до сада нису изјашњавали о овом великом удару на њихове џепове. Можда их је срамота јер би чорба убудуће требало да кошта једну и по марку, грах пребранац двије, колико и такозвани јахорински кромпир, а травничка пљескавица шест марака. Колачи од једне до три марке. Да се мало заслади. Биће занимљиво видјети да ли ће уопште бити расправе о овом новом цјеновнику или ће бити усвојен једногласно, без примједби. Зашто би уопште полемисали и скакали сами себи у стомак?

Овдје онда долазимо до оне старе народне - да сит гладном не вјерује. Можда и ово може објаснити њихов нерад, јер кад се добро наједу, наравно и јефтино, коме је онда до посла и туђе бриге. То што су цијене основних животних намирница у БиХ више него у многим европским државама, па кога је то брига. Више цијене, већи ПДВ. Већи ПДВ, пунији буџет. Пунији буџет, веће посланичке плате. Њихова логика је јасна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.