Шија и врат

Да питате родитеље широм свијета шта би вољели да им дјеца студирају, вјерујем да би два убједљиво најфреквентнија одговора била медицина и право. Доктори и правници, наиме, у сваком друштву призивају углед, а најчешће и натпросјечно добро зарађују. Кад омладинци одлуче да слиједе имплицитне родитељске жеље, избор обично зависи од склоности ка друштвеним, односно природним наукама. А у свјетовима друштвених и природних наука једна је разлика круцијална.

Друштвене науке по правилу почивају на интерпретацији, а природне на експерименталној потврди. Да останемо у контексту права и медицине, неки суд или нека порота одлучују да ли се неко убиство десило с предумишљајем или се десило "на мах", неки други суд или нека друга порота могли би одличити и друкчије. Медицина је много егзактнија. Човјек може имати ове или оне респираторне симптоме, али он има туберкулозу ако се докаже да у организму има бацил ТБЦ-а.

ДИЈАГНОЗА

Сутра се навршава тридесет година од почетка сребреничког масакра који је за бошњачку нацију геноцид, а за српску, у огромној већини, "страшан злочин". Право, рекосмо, није егзактно. Замислимо човјека коме је отац напрасно умро. Он је, наравно, страшно тужан, али додатну му муку прави то што има разлога да сумња да му је отац отрован. Комшије и родбина га, међутим, убјеђују да му је отац умро од срчаног удара. Доктор му каже како му је отац свеједно мртав, али син инсистира на аутопсији. Испоставља се да је човјек заиста отрован. Полиција са стране доводи три најбоља, најчувенија и најстручнија тима за утврђивање узрока смрти. Они сви, независно једни од других, обаве аутопсију и издају мање-више једнак налаз: отац је умро од тровања. И син, јадан, напокон сахрани оца. Ипак, два-три нарочито досадна типа, комшија аутомеханичар, незапослени теткин син и комшиница која ради у банци као шалтеруша настављају да шире причу да му је отац умро од срчаног удара. Кад полиција пронађе троваче, а суд их осуди, скептици и даље говоре: "Можда су му и давали отров, а то не значи да је умро од тровања". Док син опет и даље није сигуран да су сви тровачи и њихови помагачи пронађени.

Бошњачка и српска јавност су, што се тиче Сребренице, отприлике у овој ситуацији. Бошњачка јавност је човјек који је изгубио оца. Правна дефиниција тог губитка овдје је дијагноза. И као што у овој причици код релевантних и компетентних стручњака уопште нема дилеме да је дијагноза тровање, на потпуно исти начин сва компетентна и релевантна правна тијела су масовне злочине који су пратили пад Сребренице у јулу 1995. прогласила геноцидом. У том смислу, кад је о меритуму дефиниције ријеч, сина не би требало да узнемиравају ставови појединих комшија и чланова родбине.

Проблем је, међутим, што син с комшијама и родбином живи и мора да живи. И хтио - не хтио, не може да огугла на њихове сталне приговоре. И зарад мира у кући, најмање што би могли да ураде би било то да изразе саучешће због смрти оца, а да своје теорије не помињу. Ако их доктори нису убиједили, не морају чак ни експлицитно рећи: "Добро, било је тровање", могу и да кажу: "Слажемо се с докторима, шта би, они знају, то им је посао".

ДЕКЛАРАЦИЈА

Ово посљедње је Република Србија и урадила у марту 2010. усвајањем Декларације у којој дословно стоји: "Народна скупштина Републике Србије најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници јула 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде." У Декларацији није експлицитно поменута ријеч "геноцид", али је фраза "на начин утврђен пресудом Међународног суда правде" потпуно недвосмислена. Ту Декларацију је донијело највише српско законодавно тијело и та Декларација никад није поништена. У том смислу, фреквентно апеловање да се Србија институционално одреди о овом питању је контрапродуктивно, пошто се она већ одредила. У вријеме кад је Декларација донесена Соња Бисерко је изјавила како она  "није довољно убедљива без хапшења Ратка Младића" и била је потпуно у праву јер је то хапшење потенцирано и три године раније, у вријеме доношења пресуде ИЦЈ-а. Мало више од годину дана касније, међутим, Младић јесте ухапшен.

Стална медијска и дигитална граја након што неки српски званичник изјави нешто типа: "Није био геноцид, био је страшан злочин", не служи утврђивању правне и историјске истине, него дневнополитичким замајавањима. Медијске изјаве немају тежину парламентарних декларација. Да имају памети и дипломатске вјештине, српски владајући политичари би на питање о Сребреници увијек требало да одговарају тако што ће рећи да им се став поклапа са парламентарном декларацијом из марта 2010, односно да "најоштрије осуђују" злочин чија је природа утврђена "пресудом Међународног суда правде".

ЧИЊЕНИЦЕ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ

Из политичког Сарајева често се према Београду, као и према Бањалуци, одашиљу злобне полемичке стрелице како се средине тобоже "нису суочиле са прошлошћу". Није то "суочавање" било савршено, али се ипак десило. Хоћу рећи, можда има полемика око дефиниције злочина, али сам злочин нико не пориче. У јавном животу буквално практично нико, чак ни ноторни Војислав Шешељ. Међу трауматичне моменте креирања Републике Српске и страдања Бошњака засигурно спада рушење свих бањалучких џамија. Свако зна да се то десило, нико то не пориче, а чини ми се да нико и не покушава да то оправда. Ипак, кроз све те године, мада изложен бројним конкретним нападима и провокацијама, муфтија Ибрахим Халиловић провео је читав рат у Бањалуци жив и здрав. Пола вијека раније његовог "колегу", ако је могуће тако рећи, човјека који је у хијерархији СПЦ најближи функцији коју је Халиловић имао у Исламској заједници, владику Платона, дакле, мучки је убио усташа Асим Ћелић. Данашњи бошњачки политички естаблишмент би вјероватно рекао да је Асим Ћелић Хрват пошто се по свој прилици и сам јесте тако осјећао, али то је на трагу оне досјетке да су Аустријанци убиједили читав свијет да је Бетовен Аустријанац, а да је Хитлер Нијемац. Шалу на страну, оно што овдје потенцирам је релативно банална ствар на којој, примјера ради, инсистирају оне новине које кажу да је сваки коментар слободан, али да су чињенице светиња. Ако признајемо исте чињенице, сасвим је свеједно да ли исту анатомску појаву зовемо шијом или вратом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.