Сигнал за реформу

Тестирање деветака и (не)знање које су показали приликом испита поново су отворили важно питање квалитета и сврхе постојећег образовног система. Иако је, за разлику од претходних година, забиљежен одређен напредак ученика, посебно из математике за 12 одсто, надлежни истичу да просјечна постигнућа ученика и даље показују како постоје озбиљне слабости у усвајању кључних знања и вјештина.

"Не учимо за школу, него за живот" мисао је која се приписује Сенеки, а данас звучи актуелније него икада, посебно када се анализирају резултати експерименталне мале матуре у Републици Српској.

Најчешће се као закључак (не)учења, по мишљењу многих родитеља, намеће преобухватан школски систем и наставни план и програм, а никако то да су дјеца "залуђена" лошим странама интернета, телефона и осталих данас популарних друштвених мрежа, које им отупљују ум. Могуће је да наше школство јесте опширно те да су ученици оптерећени обимним наставним градивом, али истина је и да наставници премало простора остављају за дубље разумијевање, примјену знања и развој логичког размишљања. Управо ту настаје проблем, јер многи знање, које би требало да им служи кроз читав живот, наравно уколико планирају да га надограде, усвајају напамет те га брзо забораве, без повезаности са стварним животом и практичним ситуацијама.

Према подацима Републичког педагошког завода Републике Српске ове године на полагање експерименталне матуре из српског језика приступило је 98,46 одсто, односно провјери из језика бошњачког народа 98,82 одсто ученика који изучавају овај језик у основним школама у Републици Српској. Провјера из математике је реализована за 98,22 одсто ученика. Просјек који су ученици остварили на републичком нивоу износи 59,86 одсто из српског језика, 52,02 одсто из језика бошњачког народа, док је из математике просјек знања 40,80 одсто.

Анализирајући ове податке видимо да посебно забрињавају резултати из математике, који традиционално показују најнижи ниво постигнућа. То указује да ученици не развијају у довољној мјери аналитичко и логичко размишљање, што је једна од кључних компетенција савременог образовања. Ово је један од разлога због којег стручњаци годинама упозоравају на то да наставни план и програм треба да буде реформисан у правцу смањења обима градива и већег фокусирања на функционално знање. То подразумијева више задатака који захтијевају разумијевање, анализу и примјену, а мање репродукцију чињеница.

Експериментална мала матура управо би требало да буде сигнал образовном систему у којем правцу треба ићи даље. Уколико желимо генерације које ће моћи да рјешавају проблеме, а не само да понављају научено, неопходно је озбиљно преиспитати постојеће наставне планове и начин рада у школама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.