Рецепт за неуспјех

Ако ћемо искрено, синоними за живот на селу код нас су одувијек били крава, трактор, штала, овце или рад на њиви. Зато је непојмљиво што ова грана привреде каска у мјесту, без неког видљивог помака годинама уназад. У не тако давна времена сељак је био појам за радишног човјека који са својих десет прстију остварује добре приходе и који, у исто вријеме, храни своје укућане, али и комплетну Републику.

То више није случај. На прсте једне руке могу да се поброје они успјешни, а о заради се више не прича, само о покривању оног што је уложено прије почетка календарске године. Гдје је онда ту извоз? Готово да га и нема, а да ствар буде гора, стара бољка са појавом страних производа на домаћем тржишту обесхрабрује у старту и оне који су најупорнији.

Како онда редефинисати годинама успостављени рецепт за пропаст домаће пољопривреде? Рачуница је проста: потребна је јача подршка домаћој производњи, промјена куповних обичаја уз пуни гас у вези са промоцијом домаћих производа и ограничавањем увоза. То су три побједничка стуба која ће сигурно вратити аграр на пиједестал успјешности. Вратиће и вјеру у повратак на село, али и у исплативост коју доносе засукани рукави фармера који су одувијек били и остали наша жила куцавица. Они су нас отхранили и то треба и даље да раде.

Нема потребе да тај посао одрађују аргентинске фарме, јер нам је сточни фонд и више него довољан. Само му треба додатни подстицај, чисто да ухвати изгубљени залет.

Поражавајући је податак о 70 милиона марака вриједне увезене стоке и перади у првих осам мјесеци ове године. То нам показује један маћехински однос и небригу надлежних са нивоа БиХ.

Нема сумње, потребна је и конкретна државна стратегија која ће стимулисати младе да остану на селу и преузму породичне газдинства. Без тога, старе генерације ће полако одлазити, а са њима и знање и искуство које се не може купити ни за највећи новац. Такође, неопходно је унаприједити логистику и складишне капацитете, јер домаћи производи често пропадају због недовољно развијене инфраструктуре.

Партнерства са трговинским ланцима и локалним пијацама могу бити кључ за редовну продају и стабилну зараду. Осим тога едукација фармера о модерним методима производње и маркетингу мора постати приоритет.

Не смијемо заборавити да је квалитет домаћег производа наша најјача реклама, а свијест купаца мора бити обликована тако да цијене домаће. На крају, враћање пољопривреде на пиједестал није само економско питање, то је питање идентитета и опстанка наше традиције и културе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.