Расплет или...

Република Српска је у суботу добила вршиоца дужности предсједника. На ту функцију, одлуком већине народних посланика у републичком парламенту, именована је Ана Тришић Бабић, дугогодишња сарадница Милорада Додика којем је Централна изборна комисија БиХ одузела мандат предсједника јер је правоснажно осуђен и то због непоштивања одлука Кристијана Шмита.

Посланици су, осим тога, „зауставили“ примјену одређених важних закона и све то је поново убуркало домаћу политичку сцену на којој је посебно бурно последњих мјесеци од како је завршен судски процес против Додика, вођен у Суду БиХ у Сарајеву.

Политичка ситуација, мимо тога, кључа од оног момента како су почели све интензивнији напади на Републику Српску и њена обиљежја, почевши од 9. јануара – њеног темеља, па даље преко осталих симбола, надлежности и оног што је чини државотворном јединицом у оквиру садашње БиХ.

Реакције за реакцијом испуњавале су новинске ступце и постојале саставни дио чак и свакодневних пауза за ручак и кафу. Коментарисали се Шмитови потези, погледи из политичког Сарајева и одговори из Бањалуке у којима је увијек истицано да Република Српска чврсто стоји Дејтонском споразума и да се бори да врати оно што јој је отето у прошлости и/или предато другој страни усљед притисака и силе са стране.

Република Српска јесте изгубила. И то много када се погледа шта је имала, а за шта се бори данас. Међутим, битна је борба и она не би требала престати. Посебно не у ово вријеме када је, усљед домаћих и страних надмудривања, и дошла поново на дневни ред.

Република Српска је изнад свега. Српска мора бити изнад свега. Она мора да има свог предсједника, Народну скупштину, Владу, територију, народ. Она је оно најскупље парче земље одбрањено крвљу. С тим нико не смије да се игра. Она мора, како је и гласили неки од слогана приликом обиљежавања њеног дана – 9. јануара, да живи вјечно и поносно.

Политички процес против предсједника Републике био је још један атак на Српску. Све и даље јесте легални високи представник у БиХ Кристијан Шмит би требало да се уздржи од примјене силе јер је, ако је и икада било вријеме тога, сада више дефинитивно није.

Тако би требало да размишљају и у такозваном политичком Сарајеву, али је то за њих, нажалост, легално политичко средство. Осим у оним изузетним моментима када њима није по вољи.

Свашта се издешавало у Републици Српској само у овој 2025. години која је и у знаку 30. годишњице од потписивања Дејтонског мировног споразума – акта којим је Српска међународно верификована.

Задували су поново чудни политички вјетрови. Можда носе расплет, а можда је тек на помолу заплет. Како год било и ко год сједио у институцијама мора да зна да је ту због Републике Српске и да се, у складу с тим, и понаша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.