Распад система

Заједнички ниво власти у БиХ је већ годинама трн у оку многима и то махом због тромог рада, а по потрошњи која се мјери у милијардама марака, али (до)садашњи партнери су, ипак, показали да може и другачије. Убрзали јесу, али само када су у питању размирице, инати, жеље и смјене.

Редом то изгледа овако. Састав Савјета министара у овом моменту је такав да су Срби на само двије позиције министра. Ненад Нешић је, наиме, поднио из притвора оставку на мјесто министра безбједности, али предухитрила га је смјена у Парламенту БиХ у којом се дешава свашта. Судећи према најавама, министарске  столице би могле бити измакнуте и Срђану Амиџићу и Сташи Кошарцу, барем када је ријеч о представницима из Републике Српске. У том случају, а опет имајући у виду да причамо о БиХ, може се поставити питање - да ли ће, буде ли повучен и тај потез, бити одмах именовани кадрови из Српске (што, не треба заборавити, није урађено када су нови партнери разријешили Небојшу Радмановића дужности члана Колегијума Представничког дома) или ће и на њихова мјеста, као у случају Нешића, замјеници из реда хрватског и бошњачког народа?

Даље, Парламент БиХ је тек посебна прича у овом мандату и тачно потврђује ону стару да је кренуло превише добро и обећавајуће да би и опстало, а баш је тако изгледало ономад на почетку када су се, као готово никад прије, стране договориле о партнерству, потврдиле већину и кренуле на посао. Али онда су брзо скренуле. И са пута, а изгледа неки и са ума.

Назнака првих промјена услиједила је још са одлукама судова у Сарајеву и ЦИК-а о фамозном петом делегату из Српске у Дому народа, а прелило се све на Представнички дом у којем је, разрјешењем Радмановића, показано да се у тим клупама прави нека нова већина у којој су за сада бошњачке странке и оне српске из опозиционих редова у Републици Српској. Хрвати, односно ХДЗ БиХ још лукаво ћути. Као и у доста сличних случајева до сада. А СДА опет вреба.

И док се тако мијешају карте и траже партнери за опстанак, односно долазак на власт, шта се дешава? Важне одлуке касне и, судећи по свему, касниће још, а ту прије свега подвлачим оне које су важне за живот свих становника ове и овакве БиХ у којој је вјечито неки, како се каже, распад система.

Или иде споро или не иде никако, док се странке боре за власт јер свако ко каже да му није до фотеље и до власти, а за то се бори барем сваке четири године редовно на изборима, не да лаже, него...

Народ веома добро зна ко је ко. Сви политичари, барем они кључни, ту су већ дуже од 20 па и 30 година. Само су позиције мијењали. Час у министарској, час и посланичкој или делегатској па мало у директорској или, не дај боже, за неки сто гдје функција почиње са "замјеник...".

Свако има снагу и моћ да формира већину, на то има и право. Али то исто га обавезује да ради у интересу оних који су за њега и гласали (читај народ).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.