Рампа као огледало

Таман када су се, прије свега дијаспора, али и привредници, обрадовали да неће више на прелазак границе у Градишци чекати сатима у километарским колонама, њихове наде срушио је Зијад Крњић, експерт. Дакле, тај стручњак којег је именовала Влада ФБиХ у Управни одбор Управе за индиректно опорезивање БиХ, показао се као све, само не као експерт.

Далеко је од тога, без имало сумње. Јер експерти не би требало ни у ком случају да посежу за таквим политикама и да условљавају оне са друге стране стола преко леђа грађана и привредника. Јер у овом случају нико други до они који свакодневно користе прелаз да би се докопали тла Хрватске, а даље и земљама широм Европе, а огроман их је број, испаштају због Крњићевих потеза.

Они који сједе за столом, заједно са поменутим експертом, не чекају у колонама. Њима рампе никада нису спуштене. Пролазе их експресно, обично и под ротацијама, тако да нико за тим столом, за којим сједе Крњић и остала свита, неће осјетити посљедице ове његове накарадне политике.

Зашто се не условљавају када је ријеч о њиховим примањима и бенефитима? Ту се експресно договарају и сви су "за". Руке дижу у трену увис као да су на бини. Наравно, уз широк осмијех на лицу и честитања на крају. Слиједи вјероватно и нека здравица, иза затворених врата. Да грађани не виде.

С друге стране, када зелено свјетло треба да буде дато за неке бенефите грађана и привредника, као што је отварање новоизграђеног прелаза у Градишци, између БиХ и Хрватске, понашање је супротно од горепоменутог. И није тако од јуче. Већ је такво понашање дубоко укоријењено у оне који доносе одлуке у овој земљи. Преносе га са кољена на кољено.

Грађани су таквим понашањем надлежних огорчени годинама и та огорченост експлодирала је са понашањем поменутог експерта из ФБиХ. Многи су се понадали, вјеровали, да више неће чекати на прелазу у Градишци дуже него што им треба да дођу из Минхена до града на Сави. Али Крњићево "не" све те наде је потопило. И не намјерава да такву своју сулуду политику промијени. Вјероватно не све док нешто не добије заузврат.

Све ово јасно показује да у БиХ проблем није у инфраструктури, већ у онима који доносе одлуке. Док се интереси појединаца и политичких кругова стављају испред потреба грађана и привреде, рампе ће и даље бити спуштене за обичног човјека. Градишка је само још један примјер како се нада дијаспоре и привредника гуши за столовима за којима нико не осјећа посљедице сопствених одлука. Док год се таква пракса не промијени и одговорност не почне тражити од оних који одлучују, цијену ће плаћати грађани и то у сатима чекања, изгубљеном новцу и све већем неповјерењу у институције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.